Ионако тешки услови у којима су живели, за породицу Лебовић пре десетак дана постали су још гори. Након смрти супруга и оца, мама Естер и дванаестогодишња ћерка Сања остале су саме. Живе од социјалне помоћи – дечјег додатка и туђе неге и помоћи. Још увек видно потресена због недавног губитка, Естер нам прича како живе.
Због бриге о болесној ћерки, Естер која и сама није најбољег здравља, не може да ради. Док је супруг био жив месечно су примали 18.000 динара, а сада она решава папирологију потребну да би као самохрана мајка добила помоћ, јер како муж није имао довољно стажа, немају право на породичну пензију.
Након апела на групи ФБ пијаца, неколико добрих људи дошло је да обиђе ову самохрану мајку. Доносили су им највише храну, добили су фрижидер, а неко је обећао и огрев. Естер са сузама у очима прича како једино жели да њеној ћерки ништа не недостаје.
Први поглед на кућу у којој ова породица живи већ десет година, говори о тешким условима који су постали њихова свакодневица. Струја и воду вуку од комшије,а стара врата и прозори нису довољни да их заштите од зиме која надолази. Ипак, Сања је и поред свега одлична ученица. Иако поред ње Естер има још троје одрасле деце, каже да они имају своје бриге, те да она сама мора да јој обезбеди најбоље што зна.
