Мало ко у Суботици зна да посластичарница „Маркиз“ поред Синагоге има исте ”корене“ као „Пеливан“. Два брата су давне 1923. године отворила посластичарницу ”Пеливан“ у Нићин палати, где се налазила до 1948. године. Један од њих се након тога сели у простор на Малом корзоу, где се и данас налази најстарија посластичарница у граду, а други преузима посластичарницу код Синагоге од једног Турчина, који је одлучио да се врати у родни Истанбул. Од тада, већ 78 година, „Маркиз” живи и заслађује живот суграђанима.

Алве, тулумбе, шампите, неизоставна баклава – све по старинском рецепту, увек свеже, маме пролазнике да пробају нешто од посластица које виде у излогу. Власник посластичарнице, Меџит Курдали је прави домаћин, који је увек спреман да поприча са гостима, и тако смо и ми успели да сазнамо како је заправо настао „Маркиз“.

- Био је овде један Турчин, који је био ожењен Мађарицом, и одселио се за Истанбул. Онда су мој деда и деда-стриц откупили, заправо преузели од њега његову посластичарницу, и наставили са радом: поделила су се два брата, један је остао у „Пеливану”, други је овде дошао, и тако. Преживели смо све ове године.

Како Меџит објашњава: јасно му је да не може да се такмичи са новијим, савременијим посластичарницама, које су сада „у моди“. Али, како додаје, то му није ни циљ.

- Шта ја знам… Млади воле нешто потпуно другачије. Ове оријентални колачи код њих не пролазе. Сада иду нове форме, воле шлаг, воле мекане ствари. Раније је било више посла у пољопривреди, па се тражило више слатког, данас се тражи нешто друго. Видим ја, отварају се посластичарнице, па се затварају, а ми опстајемо са овим што имамо. Свако ко дође у Суботицу после дугог времена, каже: „Јој, ево наше старе посластичарнице!“, стану испред излога, гледају… Неко купи, неко не купи, али иде некако, добро је.

Осим оријенталних посластица, посластичарница „Маркиз“ у понуди има и сладолед, како зимски, којим се, бар једном, засладила већина ученика оближње Гимназије, али и летњи, па ће бити добар избор за сладокусце чим се температуре устале изнад двадесетог подеока.