У летњем периоду више је просјака на суботичким улицама – неки за новац моле сами, а неки у групама са децом. И док је просјачење у нашем праву регулисано Законом о јавном реду и миру и третира се као прекршај, а може имати елементе кривичног дела, уколико су укључена и деца, прецизних података о томе колико их има у нашем граду – нема.
Просјак са суботичких улица, испричао нам је како изгледа један његов дан. Некада је имао посао, а животне неприлике су га пре десет година натерале да за живот зарађује просећи. Колико ће зарадити зависи од временских прилика, а највише успе да скупи када су плате и пензије. Имао је пар пута срећу, па су му људи доброг срца дали већу своту новца, по хиљаду, две динара, а временом је научио које су локације најбоље. Пресудно је ,каже, да никад не остаје на једној, већ да се увек креће.
Социјалну помоћ каже да не прима, а нема ни кров над главом, већ је на породичном смештају. Док проси, полиција некад дође па га отера, а једном су му писали и пријаву.
Просјачење је феномен које је присутан у свим културама, а дефинисан је као непожељно понашање где појединац изнуђује новац од непознатих људи тражећи самилост због свог сиромаштва. Најчешће се може разликовати прошња из сиромаштва и она професионална.
Када је у питању злоупотреба деца ради прошења, осим што се ради о кривичном делу, Центар за социјални рад има обавезу да збрине свако дете које није безбедно и нема услове за живот.
Званичних података о броју просјака на суботичким улицама нема, а како просјачење, осим што представља прекршај, има и елементе социјалног проблема, Центар за социјални рад има улогу да људима који се нађу на улици, како би од пролазника изнудили новац, пружи подршку како би изашли из те непожељне животне ситуације.
