Канаринац песме Славујар, или како га још зову, – српски „Павароти“ међу птицама, након представљања на 68. Светском орнитолошком шампионату у Португалу, коначно је уведен у међународни каталог птица. За одгајиваче ово признање значи потврду за вишедеценијски ради и труд које је, како кажу, ова раса својим карактеристикама заиста и заслужила.
Ова песма одјекнула је светом, који је очаран њеним звуцима уврстио на листу својих представника. Зачеци стварања канаринаца славујара везују се за нашу земљу и другу половину 20. века, када су одгајивачи са простор југоисточне Србије почели да певачко умеће славуја наметну својим канаринцима. Један од зачетника Славујара са севера Бачке је и Станко Нимчевић, који данас броји петодеценијско мајсторство и око 11.000 отхрањених јединки.
Искуства узгајивача кажу да је у свету собних птица, канаринац најтраженији кућни љубимац, управо због своје веселе природе, великог шаренила боја, а нарочито због неуморне и разноврсне песме. Славујар уме да репродукује и до 30 различитих мелодија, у зависности од степена „школовања“ и генетике, а тренира се најчешће уз снимљене песме.
Сврставање ове расе на светску листу, Српска орнитолошка федерација је завршила вишегодишњу борбу како би она коначно постала призната, чиме је кажу стављена круна на српско птичарство.
Одлику „светског певача“ поред Славујара, носе и канаринци Малино, Ролер и Тимбрадо.
