Сваке године, 10. септембра, обележава се Светски дан превенције самоубиства, са циљем подизања свести о значају менталног здравља и пружања подршке особама које се налазе у тешким животним ситуацијама. Тема Светског дана превенције самоубиства је и ове године “Мењамо наратив о самоубиству„ са позивом на акцију “Започни разговор”.

У Севернобачком округу прошле године суицид је извршило 28 особа, међу којима 19 мушкараца. Свака пета особа била је млађа од 50 година, док је највећи удео био међу старијима од 65 година. Чак 64,3% особа припадало је радно активном становништву, узраста од 20 до 65 година.

- Важно је нагласити да иза суицидалних мисли или понашања најчешће стоји интензивна психолошка патња, осећај безизлазности и доживљај особе да не може да пронађе начин да реши своју ситуацију или ублажи своју патњу. Зато је важно разумети да превенција не треба да почне тек у тренутку кризе. Она треба да почне много раније. Одговорност је и појединаца и друштва да стварамо сигурно окружење у којем свака особа има слободу да говори о својим психичким тешкоћама, без страха од осуде, одбацивања или стигме. Тражење помоћи није знак слабости. Напротив, препознавање тренутка када нам је потребна подршка представља важан корак у бризи о себи. Стручна подршка је посебно значајна онда када психолошка патња превазилази капацитете особе и када она више није у стању да, у датим животним околностима, сама пронађе решење – истакла је Лазичић Узелац, психолог, психотерапеут, Психолошки центар ПроАктива.

Самоубилачко понашање је сложено, а фактори који наводе особу да себи одузме живот су бројни. Присуство менталних поремец́аја, посебно депресије и поремец́аја употребе алкохола, представљају значајне факторе ризика. Самоубиство може бити планирано, али се дешава и импулсивно, у тренуцима акутне кризе и губитка способности особе да се носи са стресорима попут финансијских проблема, прекида везе, хроничног бола или тешке болести. Око 80% особа које су извршиле суицид претходно је било у контакту са лекаром примарне здравствене заштите, а готово половина у месецу пре суицида.

- Треба обратити пажњу на знаке упозорења, попут повлачења и изолације, губитка интересовања за активности које су особи раније причињавале задовољство, осећаја безнађа и пада у свакодневном функционисању. Посебно треба обратити пажњу на изјаве попут „живот нема смисла“ или ”не вреди живети“, али и на понашања као што су опраштање од других, поклањање личних ствари или завршавање важних послова, као да се особа припрема за одлазак.

Наша саговорница истиче да је о самоубиству важно причати одговорно и пажљиво. Може да буде први корак ка решењу проблема, да особа види да није сама, да је неко види, чује и разуме.

- Када постоји јасна намера или конкретан план самоубиства, неопходно је одмах укључити здравствени систем и обезбедити стручну помоћ психијатра. Од блиских особа не треба очекивати да саме процењују степен ризика. Најважније је реаговати правовремено и омогућити одговарајућу стручну подршку, уз истовремено оснаживање породице и блиских особа да пруже разумевање, сигурност и подршку особи која се суочава са интензивном психолошком патњом.

Овај дан нас подсећа да разговор, разумевање, подршка и правовремена помоћ могу некоме спасити живот. Важно је да не ћутимо. Да питамо како је неко. Да саслушамо без осуђивања. И да потражимо помоћ када је потребна.