Други април је Светски дан особа са аутизмом. Потешкоће породица деце са аутизмом трају читавог живота, а почињу већ са појавом првих симптома, најчешће у прве две године живота. Стручњаци истичу како је рано препознавање симптома и рана интервенција од изузетне важности, али до правовремене дијагнозе је још увек тешко доћи, а и родитељи често одбијају да је прихвате.

Едо је петогодишњи дечак, који је увек насмејан и спреман за нове авантуре. Похађа вртић Школског центра „Доситеј Обрадовић“. Његова мајка Долорес је још пре његовог другог рођендана приметила да је Едо мало другачији од друге деце: то су биле ситнице, али и чињеница да, иако је на време изговорио прве речи, полако се то изгубило. Као што обично бива, чланови породице су је смиривали да све то само умишља.

- Међутим, ја сам студирала педагогију. Тако да сам ја већ имала идеју шта је. Иако ти као родитељ то не желиш признати себи, заправо знаш јако рано да нешто није како треба. И онда смо кренули у Развојно саветовалиште, идеш и код дефектолога и код психолога, и нико ми није рекао „претерујеш“, него су рекли да ипак треба радити даље, треба видети, њему треба стална подршка. И ја сам некако била јако срећна што смо ми добили место у ”Доситеју“, јер мислим да је то место за њега, он је јако срећан тамо, и ми смо јако срећни што је тамо. Некако, од почетка сам у њему видела дете, а не дијагнозу, и то је оно главно, што сваки родитељ види. Он је мој, он је моје дете, он је мени савршен какав јесте. Да могу, наравно да бих му олакшала пут. Али исто тако и за моје друго дете које је здраво: исто бих јој олакшала, макнула бих јој све што јој смета, све што је тишти, сваког дечка који ће је одбити, све бих то јој макла са пута, да могу. Као и свака мама. Као што бих и њему олакшала: да прича, да може да издржи да буде у гужви… Али будуће да то није тако, ми модифицирамо. На пример, прошле године смо за празнике отпутовали у Линц. То је предиван град, али ми од града нисмо видели ништа. Ми смо гледали где има језеро, река, да можемо да бацамо каменчиће, тако да смо ове године решили да заобиђемо градове. Али идемо у Италију, на једно језеро: бацаћемо каменчиће, бићемо сви заједно, опустићемо се, и он ће уживати.

Долорес каже да углавном има позитивна искуства: ако објасни какве потешкоће има Едо, људи имају разумевања. Али је кључ у томе да се отворено говори о свим проблемима са којима се свакодневно сусрећу.

- Не треба правити сензацију. Да је лако? Није. Али није лако ни са здравом децом. Свако има нешто своје, негде ћете доћи до неког проблема у родитељству, да ли када су мали или касније када порасту… Али мислим да првенствено треба гледати дете као дете, а не као дијагнозу.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је пре неколико дана саопштило да је Нацрт закона о родитељу – неговатељу коначно усвојен. Предложени Нацрт закона предвиђа месечну накнаду, као и уплату пореза и доприноса за незапослене родитеље који непосредно брину о својој деци, корисницима увећаног додатка за туђу негу и помоћ. Како Сузана Скендеровић, председница градског Удружења „Звуци срца“ истиче, то је огроман корак за све породице у којима постоји особа са аутизмом.

- То је велики корак, али је недовољан без системског решења, дневних боравака, персоналних асистената, становања уз подршку, предаха родитељима, третмана који су јако потребни у раној интервенцији, али и током целог живота, јер када се заврши средња школа, особе са инвалидитетом и особе са аутизмом сигурно нису препознате и немају где, да није „Звука срца“ и других организација у Суботици. Потребни су радни центри где су они заиста ангажовани.

Поводом Светског дана аутизма, чланови ФК „Спартак“ су и ове године посетили Удружење.

- Ово је традиционална акција која се одржава сваке године, и ми радо учествујемо. Драго нам је што смо дошли овде да се дружимо, да се упознамо, да дамо подршку њима, њиховим родитељима и такође људима који раде са њима. Апелујем на све људе да се о томе не прича само 2. априла, него сваки дан јер је њима подршка сваки дан потребна – каже испред „Спартака” Марин Дулић.

Као и сваке године, и данас, тачно у подне пуштени су плави балони на градском тргу. Плава је боја мира и слободе, али је симболично и боја којом се широм света скреће пажња на права особа са аутизмом, због уверења да она може позитивно утицати на емоције особе која је посматра.