Број деце која уписују одељења на мањинским језицима је све мањи – то показују подаци Мађарског и Буњевачког националног савета, док у Хрватском савету ове године бележе већи број првака у односу на претходне. Уз специфичне изазове са којима се свака од три националне мањине у Суботици суочавају када је образовање у питању, заједнички проблем за све су- уџбеници.
Највише ђака образује се на мађарском језику – више од 16.000 у 27 општина широм Војводине. Осим тога, још 5000 деце похађа предшколску наставу, Међутим, како објашњавају у Мађарском националном савету, новоуписаних ђака из године у годину је све мање.
Хрватски национални савет бележи нешто боље резултате – ове године уписали су дупло више првака, а наставу, што целовиту, што као додатну, у Војводини похађа укупно 1000 деце.
Буњевачки језик са елементима националне културе изучава се у 11 основних школа као додатни предмет и то већ 13 година, а како наводе у савету, проблема је мноштво. На првом месту све мање ђака – од 550 колико их је било пре неколико година, сада око 373.
И док у Буњевачком националном савету тек раде на увођењу наставе у средње школе и вртиће, настава на мађарском и хрватском одавно је организована. Међутим, сви листом као главни проблем истичу недостатак уџбеника – за основну школу су комплетирани или се комплетирају, међутим, нису преведени на језике мањина они за средњу школу.
Уз недостатак кадрова, или њихову недовољну обученост, све ово доводи у питање и сам квалитет наставе, сагласни су у сва три савета, што је, како истичу, проблем који деле и са целокупним образовањем у Србији.
