Екстремне климатске прилике у комбинацији са вишедеценијским проблемом пада нивоа подземних вода довеле су до тога да суша у заштићеном подручју под управом Јавног предузећа „Палић-Лудаш“ буде никад већа. Последице трпи и биљни и животињски свет, решење проблема је системско и дуготрајно, али му је потребно приступити што пре, упозоравају стручњаци.

Мало падавина у летњем периоду, високе температуре и суша утицали су на крајолик Суботичке пешчаре, али то није ништа ново, чувари заштићеног подручја исто гледају годинама уназад, а како кажу, тренд ће се наставити и биће све горе сваке нове године. Један од разлога је нестанак подземних вода, кључних за опстанак живота у пешчари.

„Ми смо изгубили језера овде у околини, изгубили смо површинске воде које би стварале неку микро климу на овом терену, а исто тако како опадне ниво подземних вода, нестаје услов за живот за биљке и животиње на овом терену. Мислим да је ово једна од најгорих година, ако не и најгора, осећа се тенденција, значи сваке године осећамо нешто мало екстремније у том правцу да иде и нажалост очекујемо да то неће стати само и да ће се наставити ако дозволимо да иде у том правцу, онда ће бити катастрофа“ – прича Ото Секереш, чувар заштићеног подручја ЈП „Палић-Лудаш“.

Саговорник истиче и да је утицај човека на природне процесе у овом случају приметан, те да треба да коригујемо наше грешке како би природа могла да санира проблем. Ту се пре свега мисли на исушивање појединих делова терена и одвођење површинских вода копањем канала. Сада би те исте канале требало искористити да се полако подигне ниво подземних вода. Нажалост, тај проблем не постоји само код нас, већ у читавој регији између Дунава и Тисе, па тако и решење проблема прелази границе једне државе. Ниво подземних вода се у Суботичкој пешчари прати уназад педесет година и од тада је опао за око 5,5 метара.

„Мора да буде нека већа сарадња међу институцијама и међународна сарадња са другим државама по овом питању. Ако гледамо да од деведесетих година есктремно пада ниво подземних вода , од тада је прошло дакле тридесет година, сада би нам требало минимум десет година, можда и више десетина година да се то врати у првобитно стање.“

Животиње сада не успевају да пронађу воду, па је радници ЈП „Палић-Лудаш“ постављају на неколико локација, а суша је утицала и на вегетацију биљних врста, међу којима и оних угожених.

„Нема контакт са влагом у земљишту и буквално све је жуто. Вегетација је стала, а још није стигло време за то, још није јесен. Приметно је да поједине биљке такође поново цветају у јесен након тог сушног периода.“

Узимајући у обзир колико је суша узела маха, право је чудо да на нашем подручју није било пожара, закључује саговорник и додаје да сваки дан страхују од избијања.