Комеморативним скупом одржаним у Синагоги, као и полагањем венаца на спомен-обележје жртвама Холокауста, обележена је 82. годишњица депортације суботичких Јевреја у Аушвиц и друге нацистичке концентрационе логоре.

На данашњи дан, 16. јуна 1944. године, више од 4.000 Јевреја из Суботице депортовано је најпре у транзитне логоре, а затим у Аушвиц и друге нацистичке концентрационе логоре и логоре смрти широм Европе. Сећање на овај датум и даље чувају малобројни преживели. Једна од њих је и Клара Јурић, рођена Клаубер, која је са свега шест година, након боравка у гету, укрцана у вагон за депортацију.

- Најпре смо били у Аустрији, у близини једног имања, а потом су нас одвели у Немачку. Била сам у Берген-Белсену, на северу земље. То је био својеврсни показни логор и вероватно је управо зато мени, као детету, пошло за руком да преживим. Из многих других немачких логора деца се нису враћала. Свој седми рођендан дочекала сам у априлу 1945. године, у северној Немачкој. Иако су многи веровали да се рат ближи крају, ослобођење још није било стигло. Немци су нас потом терали према југу, па смо тако доспели до Словачке, где смо 9. маја дочекали слободу.

Председник Јеврејске општине Суботица, Роберт Сабадош, истакао је да се 82 године могу чинити као велика временска дистанца, због чега постоји утисак да се сећања на те догађаје полако губе. Међутим, како је навео, политичка превирања и бурни догађаји којима данас сведочимо, не само у Србији већ и широм региона и света, поново указују на значај културе сећања и подсећају на трагедије каква је била она која је задесила суботичке Јевреје пре више од осам деценија.

- Морамо имати емпатију и морални кодекс, етику која нас води ка томе да бринемо о ближњима, без обзира на то да ли су нам родбина или не. Свако има некога коме може да пружи подршку када посустане. Питање солидарности и одговорности према другима управо је разлог због којег су овакве комеморације важне — да нас подсећају и да буду порука будућим генерацијама, како би знале да разликују добро од зла.

Како време протиче, тако је и већа рупа у сећању, додао је Исак Асиел, врховни рабин јеврејске заједнице у Србији.

- Обележавање ових тужних догађаја има смисла јер нам помаже да разумемо зашто су се десили, које последице су оставили, ко су биле жртве. На тај начин учимо како да у будућности избегнемо сличне ситуације и спречимо њихово понављање. Слобода се заиста тешко стиче, а веома лако губи, зато је сећање важно и потребно га је чувати.

На спомен-обележје жртвама Холокауста венце су положили представници Града, јеврејских општина, националних савета националних мањина, као и више удружења.