Студије о процени утицаја на животну средину јавности су доступне у неколико фаза, пре него што пројекти добију дозволе и њихова реализације отпочне. Ипак, грађани веома слабо користе ову могућност, што нам потврђују и у Градској управи и у невладином сектору, и реагују најчешће онда када су – већ закаснили.
У процесу одлучивања о томе да ли је за један пројекат потребна студија о процени утицаја на животну средину или не, грађани имају могућност давања мишљења, објашњавају у Градској управи.Прва фаза у којој грађани могу да интервенишу, јесте када инвеститор поднесе захтев да ли је потребна израда студије, затим у другој фази када се донесе решење да за одређени пројекат није потребна израда студије на коју јавност има право жалбе и у трећој фази – у процесу оцењивања саме студије.
Иако се студије објављују на званичном сајту града у одељку „заштита животне средине – огласна табла“, а грађани имају законско право да студије погледају и лично у Градској управи у канцеларијама 128,129 и 130, они често реагују када је већ касно, односно када примете да се већ нешто гради у комшилуку, додаје наш саговорник.
Представници Удружења ТЕРРА’С и Архус центра користе сваку прилику да позову грађане и стручну јавност на јавне увиде и расправе у вези са студијама процене утицаја објеката на животну средину. Међутим, и из њиховог искустава одзив је веома слаб, осим у изнимним случајевима. Тренутно су на увиду две студије, док је од почетка године поднето 22 захтева за одлучивање о потреби утицаја, а за девет она није била потребна. Највише је било захтева за базне станице мобилне телефоније – чак десет, док су остали дошли из хемијске и прехрамбене индустрије, и других инфраструктурних објеката.
