Са укупно 759 места у домовима „Иво Лола Рибар” и „Боса Милићевић”, Суботица студентима пружа смештај који се убраја међу најмодерније у Србији. Иако се академцима нуде савремени услови становања, врхунски услови за спорт и рекреацију и разноврсна исхрана по најстрожим прехрамбеним и нутриционистичким вредностима, руководство Студентског центра Суботица на челу са директором Ранком Чуљковићем, не престаје да прати потребе нових генерација.
— У дому „Боса Милићевић” има 469 места, док је тај број у „Иво Лоли Рибару” 290, од којих је 18 једнокреветних јединица. Собе су претежно двокреветне и трокреветне. Пре четири године смо завршили велику реконструкцију домова, па сада, за разлику од раније када је на четири собе ишло једно купатило, сада иде једно купатило на две собе. Када смо се одлучили за поменуту реконструкцију, одлучили смо да дамо предност комфору над смештајним капацитетом. Свесно смо се базирали на квалитет уместо на квантитет, с обзиром на то да је број уписаних студената на свим универзитетима код нас, али и у региону, већ годинама у опадању — каже за „Дане” директор Студентског центра Ранко Чуљковић.
Да би се домови у категоризацији „попели” на највише место, према речима нашег саговорника, није било довољно само уредити собе, већ и пратеће садржаје који студирање чине садржајнијим и хуманијим. У оба дома, наглашава Чуљковић, посебна пажња посвећена је одвојеним просторијама за учење и слободно време. Тако је академцима који „станују” у Дому „Боса Милићевић” на располагању модернизована читаоница и такозвани „Чипси кутак” намењен за опуштање од предавања и учења, док је у „Лоли” посебна просторија опремљена телевизором, столовима и столицама у којима студенти могу да попију кафу или чај и друже се, док се читаоница налази у засебном делу.
Осим простору за учење, велика пажња посвећена је и хигијенским условима.
— У оба дома су постављене професионалне машине за прање и сушење веша, па студенти са жетоном који кошта око 300 динара могу да оперу и осуше веш. За наредну годину планирамо проширење вешераја и уградњу касета које ће се закључавати и у којима ће академци моћи да држе гардеробу — каже наш саговорник.
Једна од највећих компаративних предности студирања у Суботици јесте непосредна близина свих кључних објеката. Локације домова, факултета и ресторана распоређене су тако да штеде време и новац студената.
— Менза дома „Боса Милићевић” налази се у самој згради Економског факултета, на свега 30 до 50 метара од дома. Студенти, што би се рекло, могу у папучама да иду на оброке. Грађевински факултет је од дома „Иво Лола Рибар” удаљен око 300 метара, а менза свега 30 до 40 метара. Та компактност је наш највећи адут — наглашава директор Студентског центра.
Надлежни у Центру посебно су поносни на студентске ресторане.
— Ресторан код Економског факултета реконструисали смо пет година и добили објекат којим се поносимо. Слободно могу да кажем да је то тренутно најбољи студентски ресторан у Србији. У ресторану код Дудове шуме завршена је трећа фаза радова: реконструисан је кров, после пола века је промењена вентилација, замењене су плочице и урађен молерај, а од Министарства просвете смо добили комплетно нову опрему за кухињу — објашњава Чуљковић.
У време општег раста трошкова живота, цене смештаја и хране у објектима суботичког Студентског центра остале су „заштитнички настројене” према породичном буџету студената. Некадашње папирне абонентске књижице замењене су савременим електронским картицама са чипом, које се брзо и једноставно допуњују на благајнама или аутоматима у мензама. Цена смештаја месечно износи 2.790 динара, доручак кошта 56, ручак 120, а вечера 90 динара.
Сваког дана у понуди су три до пет врста јела, а приликом њиховог спремања посебна пажња посвећује се употреби алергената. Јеловник је прилагођен верским и културним потребама, па се за студенте муслиманске вероисповести обезбеђују оброци без свињског меса, док су током православног поста, као и сваке среде и петка, на менију обавезно риба, посни пасуљ и друга посна јела.
Поред учења и исхране, Студентски центар Суботица створио је импресивне услове за спорт и рекреацију.
— Дом „Иво Лола Рибар” је смештен на само 50 метара од парка Дудова шума, на 30 метара од Хале спортова и око 300 метара од градског базена, због чега је омиљени избор бројних спортиста — кошаркаша, рукометаша и фудбалера. С друге стране, код дома „Боса Милићевић” установа одржава два градска спортска терена. Тамо имамо теретану на отвореном, кошаркашки, одбојкашки и терен за мали фудбал са савременом тартан подлогом. Унутар самог дома опремили смо просторију у којој се налазе собни бицикли и столови за стони тенис, тако да студенти имају врхунске услове за рекреацију у свако доба године — наводи наш саговорник.
Припреме за нову школску годину обухватиле су, према речима Чуљковића, и свеобухватне хигијенско-техничке мере: у дому “Боса Милићевић„ су замењени дотрајали прозори, урађена је комплетна дератизација, дезинфекција, хиперхлоризација воде, дубинско прање душека, као и хортикултурно и партерно уређење око домова и ресторана.
