Археолошка ископавања средњовековног утврђења на Тиси код Новог Бечеја која током јула и августа спроводи Народни музеј Зрењанин и ове године у фокусу имају истраживање остатака тврђаве који се налазе на копну и одгонетање некадашњег живота који је пратио овај вишеструко значајан локалитет. Према речима Александра Шаламона, кустоса-археолога зрењанинског Народног музеја, овогодишња истраживања на обали Тисе отежале су велике врућине, али је нижи водостај Тисе омогућио ископавања нижих слојева локалитета и проналажење разноврсних материјалних остатака.

„Прва важна улога коју овај локалитет има јесте да је једино сачувано средњовековно утврђење у овом делу Потијса што је у археолошком и историјском смислу изузетно битно зато што је за сада једино подложно истраживањима. Други значај овог локалитета јесте материјални аспект, односно његова улога у креирању идентитета друштва и појединца који је живео на овом простору. Трећи аспект, последњи, али не мање важан, јесте потенцијал који овај локалитет има и шта би он требало да буде у будућности. С тим у вези, трудимо се увек да истакнемо његов значај у креирању туристичке мапе Новог Бечеја. Укључивањем установа културе и просветних установа овај локалитет може бити и место где ће бити одржавани разни едукативни и културни програми који ће, надам се, за резултат имати креирање свести о очувању и значају културног наслеђа“, истакао је Шаламон.

Да ли је тешко предвидети у ком смеру ће ићи истраживања?

„На основу знања и искуства које имамо ми правимо годишњи план рад, међутим, тешко је све предвидети. На пример, овогодишње изузетно велике врућине које смо имали прилику да осетимо током лета, негативно су утицала на археолошка истраживања и на сам рад на терену, али су са друге стране, утицале и на низак водостај Тисе што нам је омогућило да ове године истражимо слојеве који се налазе испод прошлогодишњег нивоа Тисе. Надам се да ћемо успети све то да документујемо до краја наших овогодишњих истраживања. Водостај Тисе, као и раније, кроз историју и нама у оквиру архелошких ископавања, биће велики изазов у будућности.“

До каквих налаза сте дошли ове године?

„Ове године смо наилазили на материјалне остатке из 16., 17. и 18. века. Највише има керамичких налаза, односно фрагмената керамичких посуда и животињиских костију, али смо налазили и предмете који нам могу рећи више о опсадним стањима кроз историју, о разним девастацијама које је ово утвђење током средњег века претрпело. Нашли смо тако пушчана зрна, врхове самострела, стреле, али и остатке накита и друге материјалне остатке самог живота, односно предмета који су били коришћени у свакодневним приликама.“

Археолошка ископавања средњовековног утврђења на Тиси из године у годину, корак по корак осветљавају нове чињенице о некадашњем животу на овом простору, али ипак, много тога је још увек непознаница, првенствено због чињенице да је само трећина остатака тврђаве на копну, сматра Александар Шаламон.

„Остаци тврђаве који се налазе под водом представљају својеврсни изазов, зато мислим да морамо доста да се потрудимо, много да радимо и да сарађујемо, да бисмо све те информације које можемо добити из свих грана науке и других области сјединили, јер тек на основу тога можемо причати о реалном животу који је овде био у средњем веку“, закључио је Шаламон.