Најстарији део суботичког бувљака, оно што је зправо била претеча једне од најпознатијих пијаца у Србији –„старешка пијаца“, опстала је до данас и веома је посећена и популарна. Наша екипа забележила је како изгледа један недељни пијачни дан.
Антиквитети, алати, половна гардероба, књиге, кристално посуђе… на голом бетону и зими и лети на старешком делу бувљака дословно се може наћи све, само треба добро „копати“. Неки из радозналости, други из забаве, трећи из потраге за вредним стварима за мале паре обилазе, цењкају се, а понекад и пазаре нешто добро.
„Није ми ово први пут да сам посетила бувљак. Радим декупаж и тражим старе ствари. Надам се да ћу наћи бар нешто,“ каже Зорица Тешић из Београда.
Наилазимо на Милорада Кресића који већ три деценије овде продаје антикварне предмете. Како каже, раније му је боље ишло, а сада су ретки они који познају вредне предмете и спремни су то и да плате.
„Имам добре и квалитетне ствари и цене нису мале. Проблем је да се прода. Највише иду те ситније ствари 1000, 2000 динара, а кад је нешто скупље, неки сат од 200,300 евра, то слабије,“ вели Милорад.
Иако је бувљак током више деценија прошао транзицију, па је продаја са земље замењена са четири наткривене хале, на једном мањем делу она се ипак задржала.
„Старешки део пијаце је један посебан део, ја волим да кажем да је он музеј на отвореном, јер овде можете да купите разне врсте антиквитета и неке ствари којих више нема у продаји. Овде долази специфична врста купаца, долазе они који циљано нешто купују, али и они који дођу само да прошетају па се онда изненаде,“ каже Марина Човић, сарадница за односе са јавношћу у АД „Тржница“.
Иако се на „старежу“ може пазарити и другим данима, ипак су „најјачи“ субота и недеља, кадаима највише продаваца и робе.
