Грађани који станују у Осијечкој и околним улицама на Маковој седмици жале се на паљење отпада и дим који се надвија над њиховим кућама. Надлежни су, с друге стране, у више наврата на основу пријава излазили на терен и констатовали да је све у реду.
Током целе године, и лети и зими, Бела Фаркаш од послеподнева па све до јутра не отвара прозоре и не излази у башту. Каже, због црног дима и несносног смрада који допире из дворишта првог комшије који пали отпад. Бела, који у Осијечкој улици станује више од пет деценија годинама трпи, међутим, зарад добросуседских односа никад се није обраћао ни комуналној инспекцији, нити месној заједници.
„Толико смрди, моја кућа није ни 20 метара удаљена. Кад су биле температуре од 37 – 40 степени ја не могу да отворим прозоре ни дању ни ноћу. Послеподне они пале, ја претпостављам пластику, то је такав дим који прелази у моју башту. Ја не могу ништа, ни да боравим у башти, не могу ни веш да прострем. Али мислим и да другима смета, јер су долазили чак са другог краја улице да виде ко то пали,“ објашњава наш саговорник.
Да комшија комшију не жели да пријави, сматра и Мирсад Налић, из руководства МЗ „Макова седмица“, будући да се због овог проблема ни један грађанин није жалио. За проблем су, каже, сазнали тек из дописа Градске управе. Из дописа су сазнали и да су становници управо Осијечке улице писали петицију, и пријавили власника пластеника за дим и паљење смећа.
„Данас свако може да узме мобилни телефон и да сними, да дође до Месне заједнице. Ми ћемо аутоматски реаговати у сарадњи са комуналном инспекцијом, и можемо одмах то да решимо. Међутим, грађани се боје, комшија комшије се плаши, да не би и он након извесног времена био пријављен од истог тог комшије, то је проблем. Апелујем на све грађане, било какав проблем да имају, да нам се обрате. Ми смо ту на располагању,“ напомиње Налић.
Од почетка године Инспекција за заштиту животне средине примила је две пријаве у вези са димом из пластеника у Београдској улици, као и петицију грађана, наводи се допису Службе за инспекцијско – надзорне послове Градске управе. У допису, који је потписала самостална инспекторка за заштиту животне средине, Сузана Дулић, наводи се и да је на пометујој адреси увиђај извршен у седам наврата, те да нису уочене неправилности.
"Пријаву за паљење нуспроизвода и смећа унутар пластеника Инспекција за заштиту животне средине примила је 22. јула, и том прилико је извршен увиђај. Власник није био присутан, котлови су били ван употребе, а нису били уочени никакви трагови паљења биљног отпада…
Дана 25. јула, извршен је заједнички увиђај са представницима Одељења за ванредне ситуације и комуналном полицијом, где је записнички констатовано да у тренутку увиђаја није вршено ложење… Настали отпад (пластика, картон, фолија) се предају овлаштеном оператеру, док се органски отпад одвози на депонију. У зимском периоду се за ложење користи ивер, а по речима власника, планира се прелазак на гасно грејање.“
Уколико власник пластеника није одговоран за смрад паљенивне који се готово свако вече надвија над кућама у делу Макове седмице, шта то онда смрди у овом делу града? И ко то пали отпад у свом дворишту, иако то закон стриктно забрањује? За спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака на отвореном простору казне се крећу од 300.000 до милион динара. Да ли ће неко то да плати, пита се Бела с почетка приче, па да коначно сви могу да одахну и отворе прозоре.