Увођење две нове линије у граду, редукција неколико постојећих, постизање оптималне старости возног парка од око 14 до 16 година, као и нови само су неке од препорука студије о реинжењерингу градског и приградског превоза коју је за потребе Града израдио Саобраћајни факултет у Београду.

Како ће у будућности изгледати јавни градски и приградски превоз у Суботици? Да ли ће се путници возити у соло, зглобном или мини аутобусу , али и у ком временском периоду ће долазити превоз, на којој линији, као и које треба проредити а које додатно увести – одговоре на ова питања дали су стручњаци у студији која је сагледала тренутно стање у „Суботица-трансу“ али и дала конкретне мере и препоруке. Међу њима су и увођење две нове линије – број 5 и 13, обе ка Индустријској зони „Мали Бајмок“.

„Линија 5 би покрила Александрово, ишла би Улицом браће Радић и Мали Бајмок, а код линије 13 би било покривање Макове седмице, Лифке и Малог Бајмока. Као што видимо, узели су у обзиро Индустријску зону ка којој гравитира велики број путника. Свакако да су дали предлог за редукцију одређених линија, да ли кроз проласке или станице које нису потребне. То су линије 1а, 2, 4 и 8. У сваком случају, они предлажу да тај део сагледа саобраћајна струка у Суботица-трансу, предлажу и нове термину и стајалишта,“ објашњава Радослав Вукелић, секретар Секретаријата за комуналне делатности у Градској управи.

Иако студија не предлаже укидање ни једне линије, поједине би чекала озбиљна рестрикција.

„То је као што је линија 8а и 10 где покрива део Жељезничког насеља, Јадрана и Лифке. Кад погледају ход, пошто су близу одређене станице, мисле да нема довољно потенцијала што се тиче корисника,“ додаје Вукелић.

Када је у питању возни парк, студија се није бавила унифицирањем возног парка, нити куповином одређене марке аутобуса, већ је фокус био на типу возила, као и на подмлађивању возила.

„Дали су динамику и предлог да би у наредном периоду требало, уколико је могуће, набављати возила између седам и девет година и са таквим континутетом би се кроз неколико година, уз занављања која прате расходовање постојећих, доћи до оптималне старости возног парка од 14 до 16 година,“ истиче Вукелић.

Саобраћајни факултет бавио се и тарифним системом који је оцењен као добар уз увеђење нове услуге, попут сатне карте, даље каже наш саговорник.Оно чиме се нису бавили јесте облик власништва, односно начин управљања.