Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16.фебруара у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак и на дан када је у Крагујевцу 1835. проглашен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав.
Суботичани углавном знају да се данас обележава Дан државности Србије, али мало ко се на први мах сећа који су се важни догађаји на данашњи дан одиграли.
Сретење је датум који је вишеструко значајан за Србију, јер осим што је верски празник, овај датум се слави као Дан државности и Дан уставности Републике Србије. На збору у Орашцу Сретења 1804. за вођу Првог српског устанка изабран је Карађорђе Петровић.
Други значајан догађај у историји Србије који се десио на овај дан је доношење тзв. Сретењског устава. Један од најмодернијих и најлибералнијих у Европи тога доба, његов значај се огледа и у укидању феудализма као остатка средњовековног облика уређења. У прилог томе да је Сретењски устав био далеко испред свог времена говори и чињеница да су против њега били кнез Милош Обреновић који је до тада владао аутократски, као и Русија и Турска.
На предлог Радоша Љушића, историчара из Београда, овај празник је 2002. усвојен као Дан државности Републике Србије. Током историје Србије прослављали су се и Свети Андрија као када је освојен Београд у Првом српском устанку, 2.јули као Дан независности Србије, Дан проглашења Србије за краљевину 6.март, 12.јул као дан рођења краља Петра И Карађорђевића и Дан републике 29. новембар.
