Православни верници данас славе Вазнесење Христово, у народу познатије и као Спасовдан. Овај празник уједно је и слава Храма Светог Вазнесења Господњег, која је ове године уместо традиционалном литијом кроз град, обележена у кругу цркве.
Један од највећих хришћанских празника, Спасовдан, спада у покретне празнике, обележава се увек четвртком – четрдесети дан након Ускрса, а десет дана пре Духова. Многобројни суграђани који су се окупили у Храму Светог Вазнесења Господњег сведоче о значају овог „празника над празницима“ међу православним верницима. Жале једино што је изостала литија кроз град.
Верници се на овај дан присећају завршетка Христовог живота на земљи ради спасења и искупљења људског рода. Христос се, према веровању, пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца.
Спасовдан је у Храму Светог Вазнесења Господњег обележен литургијом, а присуство великог броја верника, представника Града, свештенства римокатоличке цркве и представника јеврејске заједнице увеличало је прославу, истакао је протонамесник Храма, отац Драган.
Вазнесење Господње се осим као сточарски и ратарски празник, слави и као крсна слава, а на данашњи дан не раде се тешки послови у знак поштовања и веровања да овај празник може да спаси кућу од невоље, а децу од болести. О томе колико је у српском народу управо овом дану придавано значаја говори и то да је чувени Душанов законик објављен на Спасовдан 1349., а допуњен на исти празник пет година касније.
