Након једноипочасовне расправе одборници су већином гласова усвојили одлуку о промени Статута града, чиме су створени формални предуслови да буњевачки језик уђе у службену употребу на територији Суботице. Измену статута подржали су сви присутни одборници, чак и опозиција, док су против били само двоје одборника из редова Демократског савеза Хрвата у Војводини.
За буњевачку заједницу ово је –историјски дан, јер како истиче Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца, коначно су прихваћени као заједница којој се признаје да има своју културу, традицију и језик. На оспоравања челника хрватске заједнице, Бајић одговара да је то њихово право, али да пружа руку сарадње.
Аргументе против за говорницом је изнео челник ДСХВ-а Томислав Жигманов који је истакао да се обраћа у име оних Буњеваца који се изјашњавају као Хрвати. Жигманов је више пута поновио да ће ова одлука имати далекосежне последице, пре свега по српско-хрватске односе, као и да ће Хрвати тражити да се хрватски уведе као службени у местима где немају већину, попут Сомбора и Апатина, као и на територији целе Војводине.
И за градоначелника Суботице, Стевана Бакића, на чију иницијативу се буњевачки уводи у службену употребу, ово је велики дан за град и историјски моменат за буњевачку заједницу. Бакић је истакао да га је разочарало понашање Томислава Жигманова, ког је подсетио да не долази до укидања службене употребе хрватског језика, већ да се буњевачки уводи у равноправну употребу и позвао га да прихвати пружену руку Мирка Бајића.
Следећи степеник ка увођењу буњевачког језика у службену употребу, јесте да се образује Комисија која треба да састави текст промене Статута, након чега тај нацрт поново иде пред одборнике на одлучивање, након чега постаје предлог и тек тада буњевачки и формално постаје службени језик у Суботици.
