Као државни празник 11. новембар обележава се тек пет година, међутим историчари истичу да не смемо заборавити значај овог датума за српску историју. Наша земља је из Првог светског изашла је као победник, полажући огромну жртву коју не смемо заборавити.
Тачно 98 година дели нас од 11. дана 11. месеца када је у 11 часова на снагу ступило примирје у Првом светском рату, које се сматра завршетком Великог рата који свет до тада није видео. Укупан број жртава никад тачно није утврђен, претпоставља се да је страдало између 10 и 15 миона људи, а за једну малу земљу каква је Србија тада била, губитак је био више него драматичан – 1.247.000 грађана, од тога чак 800.000 цивила. Историчари напомињу да морамо имати свест о томе да је наш допринос, спрам наших снага у том рату био немерљив, као и да је Србија у овом рату победила.
Иако се 11. новембар, као државни празник у Србији обележава од 2012, грађани углавном не знају значај овог датума.
У знак сећања на све жртве у Првом светском рату, обичај је да се у недељи која претходи 11. новембру на реверу носи Наталијина рамонда. Реч је о малом и крхом цвету љубичасте боје који, када се осуши, уколико се залије, поново оживи – што је симбол голготе и васкрса Србије. Зелено – црна лента која украшава цвет је узета са једног од најзначајних војних знамења, Албанске споменице.
