У знак сећања на 15 невино убијених суботичких родољуба током Другог светског рата, које су фашистичке окупационе власти обесиле испред зграде данашњег суда, на Споменик „Балада вешаних“ положени су венци и цвеће уз поруку: да се више никад не понови.
У реду за вешање тог тмурног и магловитог 18. новембра 1941. године био је и отац Гезе Бабијановића, који је у последњи час, уз још осморо осуђених на смрт, помилован.
„Мој отац је био осуђен на смрт и у последњем моменту је стигло помиловање на 15 или 20 година робије, не сећам се. Мајка је исто присуствовала, то је било стравично, била је у другом стању са мном и то је ибио разлог што је отац добио помиловање и онда је депортован у логор Дахау, где је дочекао ослобођење,“ прича Геза.
Иако је Суботица била ван великих ратних догађања, имала је огроман број жртава – тачно је побројано 7032 имена и управо због тога треба знати шта се током рата заиста догађало и преносити то млађим генерацијама, сматра политиколог, Звонко Стантић.
„Суботица је вишенационална, па је једна половина становништва била с једне, друга с друге стране, просто такав је био рат. Зато је битно показати деци да је потребно чувати добар однос међу народима, да не треба наседати на провокације, јер сваки рат почиње подизањем међунационалних тензија. Треба да будемо свесни већ у првим тренуцима када то крене, кудо то води,“ истиче Стантић.
Управо како би младим генерацијама пренели успомену и значај антифашистичке борбе, уз СУБНОР и друга удружења, као и локалну самоуправу, цвеће су на споменик положили и ученици Основне школе „Иван Горан Ковачић“ и Политехничке школе, која је некад носила назив управо по овом датуму.
„Наша улога је да ову идеју преносимо младим генерацијама и ученицима, да истакнемо да се слобода брани и да се бранила животом и да је то највиша одлика времена у коме живимо. Потомци, ми који живимо после тих времена, баштинимо ту слободу и то младима морамо рећи да се подсећају како на овај дан, тако и осталих датума,“ истиче Александар Токовић, председник Градског одбора СУБНОР-а.
Споменик „Балада вешаних“, који је израдио вајар Нандор Глид а који је и сам искусио страхоте нацистичких логора, откривен је 1967. године.