Након конференције за штампу коју су организовали представници оба синдиката  заступљена у Дечијем позоришту, сматрамо неопходним да се  огласимо саопштењем.

Наиме, по наводима оба синдиката,  једини разлог њиховог синдикалног рада  у Дечијем позоришту је смена директорице установе. Упорни  у својој намери, пренебрегли су  неколико битних чињеница, између осталог и та да директора установе сходно Закону о култури именује и разрешава Оснивач тј.Скупштина града Суботице,а не синдикати нити УО.

Чак иако се  занемари чињеница да се од када је садашња директорка постављена на ово место побољшао  рад  позоришта, о чему сведоче и многобројна признања и освојене награде у последњих пар година, као и чињеница да је Дечије позориште  постало цењено како у земљи тако и у  иностранству, сами захтеви синдиката апсолутно су непоткрепљени аргументима на основу којих би се уопште  разматрала смена директоркео од стране законом овлашћеног предлагача.

Штрајк спроведен у колективу био је још једна фарса представника синдиката,јер је свима познато да у установама овог типа не постоји  радно време у класичном смислу,т.ј нема дефинисаног доласка и одласка на  посао,па је тешко утврдити када и где су представници синдиката штрајковали.

Одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Суботице за 2015.годину коју је донела Скупштина града а сходно Одлуци на нивоу Републике,у Дечијем позоришту дошло   је до смањења броја запослених са 37 на 32.Тада су добровољно из колектива отишла три радника а рангирањем листе тј. бодовањем технолошким вишком проглашена су још два глумца-луткара, који су одлуком Суда враћени на посао у 2017-тој години.

Руководилац организационе јединице у складу са законском процедуром, дужан је да донесе одлуку ко ће бити технолошки вишак, руководећи се потребом да се очува континуитет рада и не угрози основна делатност установе, што значи да је била реална могућност да технолошки вишак буде и неко од глумаца којих има највише међу запосленима,док су остали запослени који обављају  послове без којих позориште не би могло функционисати у далеко мањем броју, или чак само по један .

УО је у складу са законом спровео процедуру за проглашење технолошког вишка све у циљу смањења броја запослених по Одлуци о максималном броју за 2015. Неспорно је да је судском одлуком двоје запослених који су проглашени вишком враћени на посао, али код једне од два запослена је судска одлука таква због процедуралне грешке а не због неправилног бодовања.Након спроведеног поновног поступка бодовања утврђено је да је иста запослена поново имала најмањи број бодова.Из тог разлога поново је проглашена технолошким вишком.

Синдикат инсистира на сасвим другом приступу систематизацији радних места која није у складу са законом и тако  настаје  проблем који је касније ескалирао у штрајк.

Уместо да се баве самим синдикалним радњама и базирају се на израду колективног уговора који би ближе издефинисао рад синдиката и заштиту права радника, представници оба синдиката баве се  руковођењем и организацијом рада што апсолутно није у њиховој надлежности.

УО је на претходним седницама тражио од представника синдиката да писмено доставе све примедбе на рад директорице али да се те примедбе аргументују.

Синдикат независност је доставио допис али без било каквих аргумената,док се СССС није удостојио да своје примедбе уопште доставе. Управни одбор је у циљу доказивања репрезентативности синдиката упутио дописе према централама синдиката којима припадају председници-повереници ова два поменута синдиката.Приликом спровођења првог поступка технолошког вишка утврђено је да представник СССС нема репрезентативност у колективу и исти је био искључен из рада комисије која се бавила технолошким вишком.

УО се у своме раду водио искључиво статутом,  правилником о раду и Законским оквирима,и тако ће бити и убудуће.