Слика Суботице као сецесијског града није идилична – ретко која зграда у заштићеном језгру изгледа репрезентативно, а када се станари и усагласе да инвестирају у реконструкцију наилазе на бројне препреке. Ово искуство прошла је управница једне стамбене заједнице у строгом центру града, које оцењује као велики изазов, због чега поручује да мора да се пронађе решење по узору на друге европске градове како би се спречило даље пропадање објеката под заштитом.
Ова зграда из 1886. године једна је од ретких стамбених у строгом центру града која изгледа достојно нашег историјског наслеђа. Могло би да се каже – упркос свему. Јер пут од једне руиниране остареле зграде до овакве лепотице није био ни мало лак, прича Љубица Киселички, која волонтерски обавља функцију управнице. Међутим, каже да је вредело јер је живот у центру Суботице привилегија малог броја људи.
Није овде било ни грејања, водоводне мреже, у дворишту су биле септичке јаме. Последња, уједно и најскупља инвестиција била је нов кров, а процедура и цена за овакву зграду која је под заштитом државе је много скупља и компликованија него за неки други објекат. На срећу, добили су кредит од Службе станованања на четири године, без ког не би могли да се упусте у овако скуп пројекат.
Ипак, највећа и прва препрека су били сами станари, од којих неки нису желели да издвоје новац за урушени кров, прича даље Љубица.
Наша саговорница, која је у ову зграду уложила много времена и живаца, сматра да заштићени објекти не могу да буду препуштени самовољи станара и да мора да се пронађе системско решење које ће вас приморати или да инвестирате или да продате стан.
А док неке друге зграде, чији станари нису били овако сложни, чекају боље дане, станари на адреси Матка Вуковића број 1 чекају да отплате кредит за кров који истиче следеће године, након чега планирају да санирају део фасаде који је још није дошао на ред, чиме ће јој у потпуности вратити стари сјај.
