Тренутно нема активних случајева оболелих паса или мачака од беснила у нашем граду, кажу ветеринари поводом Светског дана борбе против беснила. Такође, како истичу број суграђана који редовно вакцинише своје кућне љубимце против овог обољења, расте из године у годину.
Беснило је вирусна, веома заразна акутна болест, обољевају сви сисари, па тако и човек, а исход је смртоносан, подсећају стручњаци и из тог разлога јако је важно редовно вакцинисати кућне љубимце. Лисице и шакали, као и вукови су главни преносиоци у природи и нападом на пса или мачку могу да пренесу беснило. Како би се спречило ширење ове болести, у нашој држави је законом одређена обавезна вакцинација.
-Јако је важно да водимо рачуна о вакцинацији, пре свега паса и мачака. Вакцинација је обавезна по закону, па се сви пси и мачке старији од три месеца морају вакцинисати и обележити прописно микрочипом. Код људи преносиоци беснила најчешће су пси и мачке, у дивљини су то лисице, шакали и вукови. Поред ових мера, врши се и вакцинација дивљег света тзв.мамцима, што је довело до тога да већ дуги низ година ми немамо забележен случај тзв. урбаног беснила- објашњава доктор ветеринарске медицине, Лара Шиљкут.
Беснило се преноси уједима и огреботинама заражених животиња, извор инфекције је пљувачка. Симптоми су акутни и различити, објашњава саговорница.
-Оно што је незгодно код симптома је да они на почетку буду неспецифични. Може се запазити повишење телесне температуре, најчешће нека вртса анксиозности…Они симптоми на које прво помислимо када причамо о беснилу, попут балављења, најчешће се јавља касније и то не код свих пацијената.
Вакцинација се ради једном годишње за псе и мачке као превентива, док је код ловачких паса то неопходно два пута годишње.
