Суботичани су савесни када је реч о вакцинацији паса и мачака против беснила, кажу ветеринари поводом Светског дана борбе против беснила, који се обележава 28. септембра. Такође, према њима доступним информацијама, нема активних случајева овог обољења код паса или мачака у нашем граду.

Беснило је вирусна, веома заразна акутна болест, од које оболевају сви сисари, па тако и човек, а исход је увек смртоносан, подсећају стручњаци, и из тог разлога је јако важно редовно вакцинисати кућне љубимце. Најчешћи преносиоци вируса беснила су дивље лисице, које после могу да заразе псе и мачке, који су доступнији људима, што као љубимци, што на улици. Како би се спречило ширење ове болести, у нашој држави је законом одређена обавезна вакцинација.

– Против беснила се ради заштита, превентива, вакцинација која је обавезна. Уз вакцинацију против беснила иде и чиповање, те постоји база власника кућних љубимаца и евиденција о томе да ли су вакцинисани или нису. Важно је поменути да смо ми у пограничном делу, те да граница постоји за људе, али не и за дивље животиње. Ипак, према мојим сазнањима нема случајева беснила ни у Србији, али ни у суседним земљама. У сваком случају, превентива је битна – каже ветеринар, др Марио Тиквицки.

Вакцинација се ради једном годишње за псе и мачке као превентива, док је код ловачких паса то неопходно два пута годишње.

– За путовање у државе Европске уније битно је да се, поред вакцинације и чипа, провери да ли се створио имунитет у крви код љубимца. Ту је битно нагласити да се ради вађење крви и шаље се узорак на проверу да се види да ли постоји довољан број антитела, и уколико постоји, уз одређену папирологију је могуће добити сертификат за путовање.

Беснило се преноси уједима и огреботинама заражених животиња, извор инфекције је пљувачка, а симптоми су акутни, вирус је неуротропан и напада нервно ткиво. Симптоми су различити, код животиња се јавља атипично понашање, ненормалан апетит, појачана жеђ, нападају друге животиње.