Два нерадна дана већина ће искористити за излет и обавезни роштиљ, јер је то дубоко укорењена традиција прославе 1. маја. Међутим, у Савезу самосталних синдиката кажу да није време за славље, будући да су радници у Србији и даље у незавидном положају, и да борба за бољи статус још увек траје.
Међународни празник рада обележава се широм света у знак сећања на дан када је 1886. године око 40.000 радника у Чикагу, тражећи боље услове живота, ступило у штрајк и обуставило рад. Тада су изборене чувене „три осмице“ – осам сати рада, осам сати одмора и осам сати слободног времена. Какав је статус радника у Србији данас и која су им права најугроженија?
Положај радника знатно је уназадила лоше изведена приватизација и појава „дивљег капитализма“ током демократских промена када је велики број људи остао без егзистенције, сматра историчар Зоран Вељановић. Ипак, нове инвестиције, додаје, дају наду у побољшање статуса запослених у нашој земљи.
Многи радници 1. мај неће прославити, јер им зарада то не дозвољава, каже Милан Поповић из Самосталног синдиката и то је управо један од највећих проблема – ниске зараде које не омогућавају живот достојан човека. Иако је ситуација знатно боља него у претходној деценији, права радника крше се и даље – од радног времена, права на годишњи одмор и боловање, па све до неуважавања самог радника, појашњава Поповић.
Управо на полазне основе изборене тог давног 1. маја морамо да се вратимо. Три осмице су кључне за побољшање положаја запослених, закључује наш саговорник. А док то не постигнемо, да славимо – и немамо превише тога.
