Први суботички електрични трамвај пуштен је у саобраћај на данашњи дан 1897. године, пре београдског, новосадског и нишког трамваја. Наредних 77 година, саобраћао је на линији од Сомборске капије, преко Рудић улице, затим корзоом до пруге на Палићу. Трамвајџија, како себе назива, Ђула Дитрих се сећа старих дана и своје младости коју не може да замисли без вожње на шинама.
Двадесет и први век, суботички трамвај дочекао је као музејски примерак. Тако је већ скоро пола века. У поподневним часовима, 2. априла 1974. године, последњи пут се огласило његово звоно. Градски челници су укидање ове врсте саобраћаја објаснили његовом неисплативошћу, услед појефтињења превоза аутобусом.
Старије генерације „време трамваја“ памте само по лепом. Кажу да је трамвај био место сусретања и топлих људских разговора, на ком се стварала нека нова историја. Ипак, на питање да ли би поново требало увети трамвајску линију у Суботици, одговарају одрично.
О времену када су градским коловозима ишли трамваји, данас сведочи само један, који је постављен 1991. године, и то управо на месту некадашње Рудић станице, која је важила за најфреквентнију тачку на којој су се мимоилазила ова превозна средства.
