Током прошле године локална самоуправа санирала је пет дивљих депонија, за шта је из градског буџета било издвојено 3,5 милиона динара. Ове године средства предвиђена за ову намену драстично су мања због санације Александровачке баре, а како надлежни наводе, потребно је наћи одрживо решење за проблем дивљих депонија.

На списку дивљих депонија које је Град у 2023.години санирао нашле су се оне у Чантавиру, Горњем Таванкуту, Старом Жеднику, Мишићеву и у склопу комплекса Зорка. Из Службе за заштиту животне средине и одрживи развој напомињу да проблем са депонијама није била њихова величина, већ чињеница да се и након чишћења оне поново стварају, па се тако на територији Града Суботице сада налази укупно девет активних дивљих депонија.

„Проблематична је сама чињеница да и даље имамо дивље депоније и да је то нешто што се враћа и да су поједине локације стално актуелне, иако морамо да напоменемо да рецимо пре 15 година ми смо имали преко 50 активних локација, сада смо се свели на 9 активних локација. У том смислу постоји побољшање, тј. смањење ниховог броја, међутим проблем је што се средства из буџета троше за ове намене, а могла би да се користе за много боље ствари када је у питању заштита животне средине“ – оцењује шеф Службе, Жика Рех.

Прошле године средства за ове намене су обезбеђена у потпуности из градског буџета, за разлику од ранијих година када је део новца Суботица добила на покрајинском конкурсу. То је било довољно да се очисте све дивље депоније на којима је постојала надлежност по питању власништва над земљом и где санација није захтевала пројекте попут дубинског испитивања.

„Ми смо све локације које су могле да буду саниране, санирали прошле године.Већи проблем је што се оне годинама враћају, оне нису биле по количини смећа толико обимне и то нису оне локације где је смеће годинама депоновано у неким депресијама, код таквих локација је доста комплекснији начин њихове рекултивације, а нарочито имамо проблема што су на многим тим историјским локацијама нерешени имовинско-правни односи и оне заправо по дефиницији нису праве дивље депоније, јер нису на јавној површини.“

Наш град није усамљен када је проблематика дивљих депонија у питању, међутим, како саговорник напомиње, казнена политика би требало да буде ригорознија. Проблем су такође и надлежности, поготово поред државних путева и на просторима који нису приведени намени.

„Ја верујем да је то заиста један мали број несавесних грађана који то ради и у односу на све остале људе који итекако добро поступају са отпадом, јер прихватају и раздвајање на месту настанка и желе заиста да унапреде цео тај систем. Ово је један мањи број људи, али су последице њховог деловања велике и изузетно штетне, с обзиром да када тај отпад дође у животну средину, загађујуће материје се спирају водом, склон је паљењу и загађењу ваздуха, дакле један велики проблем за животну средину због несавесног поступања једног малог броја грађана, а решење није једноставно јер је то један друштвени проблем који треба и кроз константно образовање, а и кроз казнене мере да се реши“ – закључује Рех.

Колико ће дивљих депонија и у којој мери бити санирано у 2024.години, зависиће од конкурса са виших нивоа власти, јер је Град у овој години предвидео само 500.000 динара за дивље депоније, дајући приоритет санацији Александровачке баре.