Још један Дан људских права протиче у сенци пандемије вируса ковид 19, која се директно или индиректно одразила и на могућност, односно немогућност остваривања бројних људских права и слобода. Отварају се и нова правна питања и нови изазови, пре свега на проналажењу равнотеже између мера за сузбијање пандемије и заштите основних права, поручују из Канцеларије локалног омбудсмана Града Суботице и истичу да би и право на здравље требало сматрати основним људским правом.
Прошле су 73 године откако је по први први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност без икаквих разлика“. Ова права прокламована су као универзална и не зависе од националне, идеолошке, социјалне и културне припадности. Како оцењују заштиту својих права у данашњици питали смо пролазнике, који су били сагласни да на том пољу свакако треба више да се ради у будућности.
Пандемија корона вируса ставила је право на здравље у фокус, те би га требало сматрати једним од основних права без којег се не могу остваривати ни бројна друга права, јер је оно заиста у протеклом периоду било најугроженије, поручује Ерика Тот Салаи, локална омбудсманка.
Ипак, Канцеларији локалног омбудсмана највише жалби током ове године није упућивано због заштите основних права, већ су се грађани жалили на рад институција, пре свега Центра за социјални рад, а притужби је било и због пореза на имовину.
Међународни дан људских права обележава се од 10.децембра 1950. године, на дан када је две године раније потписана Универзална декларација о људским правима Уједињених нација.
