Трамвај који је Суботичане возио од 1897. године, 2.априла 1974. престао је да саобраћа. Током 77 година многима је био основно средство превоза, возили су њим и млади и стари, а његове последње вожње пре 45 година са сетом се неки и данас присећају.
Јанош је у пензију отишао из „Суботица-транса“, а радио је и на демонтажи трамваја. Времена од пре 45 година радо се сећа, а постао је и колекционар предмета из трамваја.
Бранислав Витасовић био је гимназијалац те 1974. и присећа се како је са целим разредом ишао да се последњи пут провоза трамвајем.
Његов деда ујак, Душан Бранчић, возио је трамвај, а касније је био и контролор трамвајског саобраћаја.
Страствени колекционар, Ђула Дитрих, заједно са оцем прикупио је око 200 слика трамваја. Свестан чињенице да се трамвај вероватно никад неће вратити, каже да би волео да Суботица има макар тролејбус.
Грађани су спонтано изашли са фотоапаратима да забележе последњу вожњу трамваја, што је за то време било заиста необично, објашњава Дејан Мркић из Историјског архива. Град је губитком трамваја изгубио и један од својих симбола, а након деценија постојања, трамвај је изгубио битку у конкуренцији са аутобусима и аутомобилима.
Трамвај је саобраћао од Хиподрома преко центра града до Палића, а 1920. године уведена је и линија за Александрово. Током свог века траса му се неколико пута мењала, прво је ишао преко Корзоа, да би касније траса била премештена у Штросмајерову улицу, а пруга је 50-их година у Александрову продужена до индустријске зоне.
