У Бајмоку се и дан данас негује стари обичај карактеристичан за Буњевце – дан после Ускрса, на такозвани „Водени понедељак“ неожењени момци иду од куће до куће у потрази за неудатим девојкама које симолично поливају бунарском водом.
Окићени фијакери и момци у свечаним буњевачким ношњама – као „кадгод“ кренули су поливачи да траже слободне цуре. Тамо где је широм отворена капија значи да има девојака за поливање. Ове године то су биле куће породица Ротфлуг и Бадић, где су момци упитали домаћине да ли има лепих девојака.
Цуре су се разбежале и сакриле, али су их поливачи сустигли и полили леденом водом из бунара. Како обичај налаже, оне су им заузврат поклониле по офарбано јаје, цвет и наранџу.
За „Водени понедељак“ верује се да потиче још из давних времена, када су жене на Христовом гробу виделе да је ваксрсао и кренуле да шире ту вест, а цар Херолд наредио да их растерају водом. Друга верзија је да се на овај дан освештавао бунар, а поливањем бунарском водом су се сви прали од греха, објашнава Бранко Покорнић, председник Буњевачког културног центра „Бајмок“. Некада су се на овај начин рађале прве симпатије и могућности за брак, а данас су укључене све генерације
Како би сачували овај обичај, Буњевци намеравају да га упишу као нематеријално културно наслеђе, како би се поливачи преносили с генерације на генерацију.
