Традиција поливања слободних девојака другог дана Ускрса негује се и данас у Суботици и околини. И док у граду неожењени момци неудате цуре прскају парфемом, на салашима се даље задржао изворни обичај – поливања хладном бунарском водом.
Окићене каруце, свечана буњевачка ношња и музичка пратња – тако изгледа када поливачи крену у поливање. Тамо где је капија отворена значи да има слободних цура, али мора да се пита домаћин куће: фаљен исус, има ли девојка у кући?
А цуре су се разбежале и сакриле, па момци најпре треба да их пронађу. По традицији, кад их „ухвате“ поливају их хладном бунарском водом, а оне им заузврат поклањају по офарбано јаје, наранџу и цвет, а на крају се сви ухвате у коло па заиграју.
„Водени понедељак“ некад је била једна од ретких прилика да млади упознају као и да се роде прве симпатије и могућности за брак, јер нису били слободни као данас, присећа се Грго Пећерић. Поливача је додаје Грго, било много више – свуда су се по салашима и вароши могли видети окићени фијакери како иду од куће до куће у потрази за неудатим цурама.
Обичај „поливања“ девојака на други дан Ускрса Буњевци практикују од давнина, а легенда каже да је то како би се жене „ућуткале“.
Иако је поливача значајно мање него раније, Буњевци намеравају да одрже традицију „Воденог понедељка“ и да га сачувају од заборава.
