Суботичанину Шандору Кормањошу смрт је свакодневица последњих 28 колико ради у погребној делатности. Иако је по систематизацији возач специјалног возила, он је много више од возача – Шањика сваки дан припрема покојнике за последњи испраћај – од места где је неко преминуо па све до одра.
Иако је по занимању молер, Шањика каже да је толико заволео овај посао да га никад не би мењао ни за један други. И када би поново почињао, био би погребник. Ни пензија га у томе није спречила и како вели, радиће у „Погребном“ докле год буде могао. Највише га испуњава када помогне неком у најтежим тренуцима због чега за свој посао каже да је – најлепши.
На смрт је Шањика одавно навикао, али му и дан данас тешко пада када је покојник дете или млада особа. Једном се чак укочио када је схватио да је преминули година његове ћерке.
Због рада са преминулима овај времешни Суботичанин нема никакве тегобе ни ноћне море – једноставно то је за њега посао и то веома частан и важан.
Смрт не бира ни време ни место, па је тако Шањика током дежурстава доступан 24 сата, а често одлази и у друге градове. Због тога га неретко можете срести у униформи, јер никад не зна кад ће телефон да позвони. Обучио је и млађе колеге, тако да њих четворица обављају посао возача специјалног возила – они су карике без којих град дефинитивно не би могао да функционише.
