Иако имају један хромозом више, особе са Дауновим синдормом нису болесне и не траже лек, већ прихватање у широј заједници, као и да сваки дан у години буде посвећен и њима а не само 21. март. Управо добар пример за то је и новоотворени клуб за особе са инвалидитетом „Звуци срца“ у ком је своје место под сунцем пронашло двоје младих људи и показало да и они могу да буду подједнако добри у послу само када им се пружи прилика.
У клубу „Звуци срца“ дочекаће вас са осмехом Данијел и Ивана. Обома је ово први посао, а како кажу иако им је помало тешко да кувају кафе, труде се да раде што боље.
По речима Сузане Скендеровић, из овог јединственог клуба у Суботици, Ивана и Данијел су сјано снашли за ова два и по месеца колико раде, због чега је поручује послодавцима у нашем граду да особама са Дауновим синдромом пруже прилику.
Како се дан посвећен особа са Дауновим синдромом симболично обележава ношењем различитих чарапа, ученици из Основне школе „Матија Губец“ из Таванкута заједно са члановима клуба правили су поклоне, све како би се сами сензибилисали и спријатељили, истакла је директорка школе, Станислава Стантић Прћић.
Из локалне самоуправе поручују да на овај дан осим заједништва, разумевања и толеранције, шаљемо поруку и за остваривање права особа са Дауновим синдромом, како би се они што лакше и једноставније интегрисали у друштво.
А како би што више Суботичана у знак подршке људима попут Иване и Данијела с почетка приче обуло шарене чарапе, ученици су поделили у граду све оне које су заједно са њима распарили.
