У заштићеном подручју „Суботичке пешчаре“ почело је бројање шафрањике. Запослени у ЈП „Палић-Лудаш“ у наредном периоду обићи ће све локалитете на којима расте ова аутохтона заштићена врста цвета, чије се најбројније станиште налази у нашој земљи.
Цветање шафрањике почело је пре око две недеље и тренутно је на врхунцу, чиме су се стекли услови за утврђивање апсолутног броја јединки ове вишегодишње, зељасте биљке, чији су цветови најчешће љубичасти и ружичасти, а ређе бели. Цвет латинског назива Булбоцодиом версицолор, у Суботичкој пешчари ће се моћи видети још око две недеље.
Док се шафрањика у 18.веку простирала на око 700 хектара, сада је има на свега 8,6 хектара, и то на пет већих локалитета. Ипак, сваке године се открије и по неки нови, што говори о тренду повећања њене популације. Прошле године забележено је око 100.000 јединки, а већ првог дана ове године избројано је више од 25.000.
Ручно бројање шафрањике почело је 2008. године, као наставак пројекта ревитализације станишта у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе, након што је Суботичка пешчара била узорана 2002.године. Значајно је због праћења ефикасности мера заштите природе, као и израде стратегије.
Бројању су се придружиле и колеге из Националног парка „Кишкуншаг“ у Мађарској, а велика помоћ стигла је и од волонтера из Спортско-планинарског друштва „Спартак“ и Удружења љубитеља природе „Пожели жељу“. Александар Жмахер прикључио се акцији пре пар година, јер је како каже и иначе често у природи.
Шафрањика је изузетно ретка и у Србији расте искључиво на подручју Суботичке пешчаре, и углавном је распрострањена уз речицу Киреш. Поред наше земље може се видети у Мађарској и у мањем обиму у источном делу Румуније.
