Палмино уље, једно од најчешће коришћених биљних уља на свету, налази се у безброј прехрамбених производа које свакодневно користимо – од млечних производа, до грицкалица, чоколада, па чак и козметике.

Употреба овог уља прати низ контроверзи, као и здравствених дилема. Његова главна карактеристика је стабилност на високим температурама, због чега се радо користи у индустријској преради хране. Стручњаци тврде да није толико реч о здравственом аспекту, колико у еколошком.

– Палмино уље је означено као негативно у друштвеном смислу, пре свега у еколошком. Највећа количина палминог уља се производи у Индонезији и Малезији, а приликом крчења тропских шума које су врло важне за планету и за производњу довољно кисеоника и уједно наш опстанак, долази до прављења плантажа палминог уља. Статистика показује да је за неких 15-20 година крчења шума, угрожено око 80% животињских врста. Дакле, масовна производња палминог уља подразумева сечу тропских шума, што доводи до великог губитка биодиверзитета, угрожавања животињских врста, нарочито орангутана и емисије великих количина штетних гасова, рекла нам је докторка Каролина Берењи, из Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Суботица.

Од 1. августа у Србији важе нова правила за производе са палминим уљем, тако да млечни производи који садрже палмино или друго биљно уље неће моћи да се означавају, оглашавају или визуелно представљају као да су у потпуности од млека.

– Палмино уље се највише додаје као замена за млечну маст. Чим имате јефтиније сладоледе, знајте да је ту млечна маст замењена за палмино уље. Ту није проблем у здравственом смислу, већ у обавештавању потрошача о томе шта уносе у организам. Скупља млечна маст се мења палминим уљем, које је јефтиније, а наплаћује се као млечна маст. Због тога је важно да се нагласи који производи садрже палмино уље, а који не.

Док неки упозоравају да прекомерна конзумација палминог уља може допринети повећању холестерола и имати друге штетне утицаје по организам, други га ипак користе у великим количинама. Докторка Берењи истиче да палмино уље није штетно, али да га свакако не треба конзумирати у великој мери.

– За разлику од кокосовог уља, које је на собној темпертури чврсто, које се топи тек на 28 степени, палмино је на собној температури течно, јер половину његовог састава чине засићене масне киселине, док код кокосовог то чини 90%. Другу половину палминог уља чине мононезасићене масне киселине, које имамо и у маслиновом уљу и око 10% су полинезасићене масне киселине. Оно по здравље дакле није опасно, нарочито ако се користи код пржења или печења, мада није препорука да се храна пржи и пече, али је палмино омиљено у ланцима брзе хране и ресторанима, јер се не мења и боље трпи високу температуру, баш због тих 50% незасићених масних киселина.

Иако постоји тренд ка одрживој производњи палминог уља, реалност показује да се еколошки и социјални стандарди и даље не поштују. Права промена захтева глобалну одговорност и информисаност самих потрошача.