Иако је пре пар година потпуно очишћен, отворени канал у МЗ „Пешчара“ поново је постао еколошко ругло овог дела града, а становницима оближњиих улица осим отпада, највише смета несносан смрад који се одатле шири.
Отворени канал за одвођење атмосферских вода у МЗ „Пешчара“ годинама представља ноћну мору за оне који станују у близини – нарочито у Мариборској и Улици Чепе Имреа. Затрпан смећем и обрастао у амброзију, постао је идеално станиште за пацове, а у комбинацији са устајалом водом из канала се шири несносан смрад, нарочито интензиван лети, који допире све до прозора оближњих кућа.
„Смећа има на све стране. Видела сам како стаје ауто и само баци џак смећа. Бацају се овде и угинуле животиње, најлон кесе, пластичне флаше. То је страшно, јер је природа прелепа. Канал је чишћен и уређиван, али не вреди. Људи сами треба да схвате да се природа чува“ револтирана је Ђенђи Милутиновић.
Револтиран је и Добривоје Јовановић: „ Сваког дана се осети, и то се превише осети. Кад су очистили, онда се није осетило, сад треба поново да очисте канал. Видите на шта ово личи.“
Јако смрди, приметили смо пацове да нам улазе у дворишта, свуда је амброзија, нико то не уклања, страшно,“ каже Терезија Кочмарош.
За проблем канала, који се нередовно одржава, знају и у руководству МЗ „Пешчара“, али истичу да је у надлежности предузећа „Воде Војводине“, те да би надлежни требало да реагују, али и да сами грађани буду одговорнији према околини.
„Чули сте притужбе грађана, које су основане. Али морам да нагласим да и грађани треба да буду одговорнији, да не бацају отпад и да сами допринесу да се ситуација побољша. Пре пар година канал је урађен, лепо је изгледало. Међутим, урадити једном, па ништа не радити, није решење. Канал треба редовно одржавати,“ наводи Александар ранковић, председник Скупштине МЗ „Пешчара“.
Спорни канал је дуг око два километра – од Колумбове улице до пута Едварда Кардеља, а поред њега пролази пруга, која годинама није у употреби. Запуштену пругу, баш као и канал прекрио је коров, нарочито амброзија, па су грађани принуђени да покосе неприступачан терен, онолико колико успеју.
