Полагањем венаца на Споменик палим борцима за уједињење и ослобођење од 1914. до 1918. године и опелом за све страдале, обележено је 105 година од ослобођења Суботице у Првом светском рату.
Тачно у 10 часова и 15 минута српска војска је тог 13. новембра 1918. године стигла возом на суботичку железничку станицу и донела вест о дуго чеканој слободи и крају Великог рата. Ослобођена је без и једног испаљеног метка, а град је тада формално ушао у састав Краљевине Србије.
„Суботица је била један од северних простора која је успела на прави начин да дочека српску војску и ту вишевековну жељу да се уједине са Краљевином Србијом, а касније и са Краљевином СХС. Живаљ у овом граду био је одушевљен, тада није укинут мађарски језик, мађарске школе. Напротив, сав живаљ добио је демократска права да живе заједно и у заједници,“ подсећа директор Српског културног центра „Свети Сава“, Миле Тасић.
Успомену на пале борце али и добровољце који су касније колонизовали околна села чува већ 27 година Удружење потомака ратних добровољаца „Краљ Петар И“ из Алексе Шантића.
„Суботица је утрла пут једном новом времена, јединству, Буњевци су посебно одиграли важну улогу у целој причи. Били су свуда асимилирани, а трећи народ по бројности. Тако да је Суботица одиграла велику улогу,“ наводи Душан Вулић, председник Удружења.
Само 12 дана након ослобођења, одлуком Велике народне скупштине о присаједињењу Бачке, Баната и Барање, у којој су по први пут учествовале и истакнуте жене, Суботица је и званично постала део Србије.
