Како би се указало на значај и улогу интеркултуралности у нашем граду, одржан је Округли сто „Суботица у мимоилажењу: Мултикултуралне политике и интеркултуралне перспективе”. Циљ је окупити стручне људе, створити препоруке, са којима ће се постићи виши степен комуникације међу припадницима различитих заједница.

Одсуство дијалога један је од проблема када је реч о Војводини уопштено, објашњава Александра Ђурић Боснић испред новосадског Центра за интеркултурну комуникацију. Иако је она парадоксално изразито мултикултурална, услед недостака међусобне комуникације, постоји шанса за будућност која је веома склона конфликтима. Интензивна интеркултурална комуникација међу различитим заједницама је из тог разлога неопходна.

Језичка баријера један је од главних проблема када се говори о младима из различитих заједница, друштвене мреже један су од алата где се код млађих генерација на неки начин она брише, али и даље у недовољној мери објашњава омладинска радница, Жофија Хуло. Такође, проблем је и истицање евентуалних потешкоћа које постоје, односно млади о њима не причају довољно.

Суботица је једини град у Србији који је део европске мреже „Интеркултуралних градова“ коју је 2008. године, као пилот програм, покренуо Савет Европе. Данас та мрежа броји 57 градова, активно промовишући културни диверзитет локалних заједница, а где је Суботица у тој мрежи, те који су то проблеми или појаве као резултат такве климе присутни, испитано је управо и кроз ову дискусију. Како је утврђено да постоји озбиљан мањак комуникације између младих различите културолошке позадине, порекла, произашла је идеја и потреба за реализацијом пројекта „Ја у туђим ципелама“, па тако и ове трибине, објашњавају организатори. Циљ је управо пронаћи механизме којима ће се интеркултуралност успоставити на вишем нивоу од постојећег.

Округли сто одржава се у склопу пројекта „Ја у туђим ципелама“ који портал Маглочистач реализује у партнерству са Хрватским култрурно просвјетним друштвом „Матија Губец“ из Таванкута у склопу програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“, а уз подршку Краљевине Шведске.