Скуп на тему јавних консултација о радном тексту Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина, одржан је данас у Суботици. Скупу су присуствовали представници радне групе, државне управе, Покрајинске владе, Севернобачког округа, савета националних мањина и политичких странака.
Радна група завршила је рад на радном тексту Нацрта Закона о националним саветима националних мањина, са жељом да кроз циклус заједничких консултација и дијалога са представницима државних органа, локалних самоуправа и националних савета, у даљем усаглашавању текста Закона дођу до најбољих решења. Национални савети изнели су низ примедби на Нацрт текста Закона, посебно на чињеницу да нису били укључени у његово креирање.
„Национални савети су добили коначну своју дефиницију, односно пуну правну формулацију, а као такви ентитети у нашем систему имају могућност да предлажу али немају могућност да одлучују у другим мерама осим да спроводе сопствена овлашћења која су везана за поједине делове система. Оно што смо узели у обзир везано је за рационалне и боље управљање финансијама што на је сугерисано и даљу деполитизацију.“ изјавио је Иван Бошњак, државни секретар
Нацрт Закона више је усмерен на усклађивање са одлукама Уставног суда и прецизирање одређених права. Кроз процес израде, према речима представника националних савета није постојао партнерски однос између радне групе и националних мањина на које се сам Закон највише односи. Демократска заједница војвођанских Мађара сматра да је нови нацрт још лошији од претходног.
„Ми сматрамо да су понуђена решења у овом преднацрту, односно радној верзији заправо корак у назад зато што се она културална аутономија и њен излог овим прегледом заправо урушила.“ рекао је Арон Чонка, председник ДЗВМ
Савез бачких Буњеваца сматра да простора за разговор на ову тему има, али не на начин како је предвиђено у радном тексту Нацрта Закона. Посебна замерка односи се на одредбу по којој чланови руководства политичких странака националних мањина не могу бити чланови националних савета.
„Наиме политичке странке националних мањина су Законом уређене. Оне постоје у складу са Законом и уколико су регистроване и постоје у складу са Законом, наравно да имају право да учествују на изборима Националних савета. Нарочито тада требају да имају то право јер се те странке и региструју због остваривања интереса и права националних мањина. Дакле та одредба је по мени потпуно бесмислена, а чак мислим да је супротна уставним правима о слободним бирањима и правима на избор и бирање и надам се да ће то бити промењено.“ објашњава Мирко Бајић, председник СББ
Закон о националним саветима националних мањина требало би да се нађе у Скупштини Србије у првом кварталу наредне године. Поред овог Закона биће измењени и Закони о службеној употреби језика и писма и Закон о заштити права и слободе националних мањина и након тога, очекује се да овај пакет од три Закона буде усвојен.
