Једна од најзападнијих МЗ на територији Града је Мишићево. Мало село смештено на око 15км од Суботице, на магистралном путу ка Сомбору, инфраструктурно је уређено, али је проблем тенденција опадања броја становника из године у годину.
Село је настало 1925. године насељавањем Солунских хероја на земљу коју је краљевски двор доделио као знак захвалности за ослобођење отаџбине. Име је понело по славном хероју Првог светског рата Војводи Живојину Мишићу, чија биста краси парк у центру села. Према попису становништва из 2011. години, МЗ Мишићево имало је 377 становника, међутим тај број се у међувремену смањио, па је у селу реткост видети младе људе.
„Ја бих рекао да је највећи проблем опадање броја становника, а то је уједно и проблем свих села у Војводини. То се у овако малом селу јасно види, јер ми се знамо сви међусобно и видимо да се нажалост све мање деце рађа а све више старије популације умире. То је проблем који ће се тешко решити. Наду нам даје фарбика сточне хране у нашем селу, која запошљава пар стотина радника а према некој прогнози ускоро ће број радника у тој фабрици бити већи него број становника у селу.“ рекао је Перо Шуњка, председник скупштине МЗ Мишићево
Одржавање хигијене у селу тренутно је један од проблема са којим се руководство и становници сусрећу. Наиме центар МЗ краси диван парк са бистом Војводи Мишићу, основном школом, теренима за спорт и игралиштем за децу, које је неопходно одржавати, међутим због бирократских проблема Мишићево је остало без особе која је водила рачуна о хигијени и чистоћи парка, а тренутно се не назире решење проблема.
„Најактуелнији проблем је тај што смо остали без хигијеничара. На конкурсу за јавне радове, помоћница градоначелника нам је сугерисала да поднесемо захтев да хигијеничар буде са територије наше месне заједнице, за уговор на 4 месеци уз минималну плату. Ми имамо радника који би то обављао, на комисији су одобрена средства за његово ангажовање али је проблем настао када је Национална служба за запошљавање дала мишљење да он не испуњава услове зато што није прималац социјалне помоћи, односно није на листи приоритета. Ја сматрам да тако не мора бити, и да је НСЗ оштетила нашу месну заједницу.“ објашњава Перо Шуњка, председник скупштине МЗ Мишићево
Инфраструктура у Мишићеву је задовољавајућа, а једино за чим мештани жале је недовршени пројекат изградње пута према Таванкуту. Наиме, према раније предвиђеном пројекту који су прихватиле претходне градске власти, Горњи и Доњи Таванкут би преко Мишићева, Ђурђина и оба Жедника добили директан излаз на аутопут,што би додатно оживело овај пољопривредни крај Града. Међутим до реализације пројекта никад није дошло.
„Тај пројекат постоји и данас. Године 2012. по мом сазнању, Град је платио асфалтирање тог пута, где би претходно била постављена подлога са туцаником ширине 3м. Али до асфалтирања никада није дошло. Данас када се ми обратимо да је неопходно тај пут завршити, добијемо одговор да је тај пут асфалтиран, међутим у стварности он је и даље земљани пут, пун рупа и даље непроходан. Првих 300м улице 1. Нова од главног пута ка Таванкуту, готово је непроходно. То је проблем који не можемо решити сами, а не знам да ли може и сам Град.“ изјавио је Перо Шуњка, председник скупштине МЗ Мишићево
Мишићево има све што је потребно за миран живот на селу, а и близина Суботице му иде на руку. У насељу постоји неколико привредних друштава који несебично помажу развоју села, са циљем да подизањем квалитета живота спрече даљи одлив становништва из најмање месне заједнице на територији Града.
