Одлагање анималног отпада – које је трајно решење?

Начини на које се држава и локалне самоуправе боре са проблемом одлагања анималног отпада била је тема данашње панел дискусије, коју је организовао Центар за истраживачко новинарство Србије.

Управо овакви призори, као овај који је забележила наша екипа у Бајмоку, све су чесћи, и на њега је наишла и новинарка Милица Шарић, која  је неколико месеци истраживала на који начин се одлажу лешеви угинулих домаћих животиња на примеру Суботице. Према њеним речима, велик број лешева  одлаже се непрописно – бацају се на дивље депоније или закопавају у земљу без надзора. Последице по човека и околину су вишеструке, додаје је Шарић.

У Суботици се анимални отпад одлаже у јаме – гробнице. Тако ће бити док се не изгради Центар за сакупљање, чији изградња се очекује почетком наредне године, објашњава Гргур Стипић, шеф Одсека за пољопривреду и пољопривредно земљиште Градске управе Суботица.

Појединачна угинућа по пријави ветеринара односи ЈКП „Чистоћа и зеленило“, које је у првих седам месеци однело укупно 332 леша. Осим тога, постоји сточно гробље у Чантавиру, а мештани Бајмока могу три пута недељно да доносе угинуле животиње на некадашње сточно гробље, где се сакупљају у контејнер. Ипак, многи су угинуле животиње остављали на улазу у овај посед. Трајно решење, сматрају наши саговорници, јесте њихово уништавање у кафилеријама.