Када су пре осам година покренули сопствени бизнис, четворо обућара није ни слутило да ће њихова радња постати омиљена у граду. Данас не знају шта ће са бројним ципелама које Суботичани доносе на поправку, али није обућа једино што враћају у живот – од торби, јакни, спортске опреме па до кеса за усисивач, ови мајстори радо се прихватају посла.
Омамљујући мирис лепила помешан са мирисом коже, уредно поређане ципеле које чекају своје власнике и насмејана лица обућара – Марије, Маргите, Габора и Лазара. Скромна обућарска радња у улици Владимира Назора број 7 прича причу својих власника, а то је љубав према обућарском занату. Мноштво ситница и шаренила – конци, игле, машине за рад и декорација – пажљиво неговано цвеће које простору улива душу. У радњи углавном преовладава сезонска обућа.
Према речима обућарке Маре, Суботичани на поправку осим обуће, донесе све што мисле да се може ушити, а они ретко кога одбијају.
Осим Габора, који је најмађи мајстор, остали су сви већ одавно у пензији. Мара, која има обућарски стаж од 45 година, каже да је веома тешко наћи некога ко би учио овај занат, који није нимало лак – руке углавном у лепилу, али и велика одговорност за оно што се поправља.
Дешава се и да власници забораве да дођу по своје ципеле или чизме, а мајсторима буде жао да их баце, па их чувају наредних неколико година. Међутим, како каже искусна обућарка, обућа од стајања пропада, и да би се одржавала мора да се носи. А најгора ствар коју власници могу да учине својим ципелама, јесте да их сами залепе суперлепком – онда им тешко могу помоћи и ови врхунски мајстори.
