Велики петак је дан муке Господње, јер је тада Исус Христ разапет. У црквама се не служи света миса, већ обреди Великога петка. Иако верници посте током 40 дана Коризме уочи Ускрса, данас је, такође, строги пост. Обичаји налажу да се петком не ради, већ се послови око куће и припремања хране остављају за Велику суботу.
Наши суграђани који Ускрс прослављају по грегоријанском календару, кажу да поштују обичаје и да их се придржавају.
Након свечаног суботњег славља, односно Ускрснућа Христовог, у недељу рано ујутро једе се припремљена и претходно посвећена храна. За недељу се везује и обичај чекања зеке који доноси поклоне, што је свакако најмлађима најзанимљивије. Оно што је недељом ипак најбитније, то је заједништво на свечаној светој миси, као и окупљање породице на свечаном ручку.
Кунтић додаје да недељом није обичај да се иде у посету и честита Ускрс, већ се то ради на Водени понедељак. За тај дан везује се и обичај поливања, који још увек живи у културним друштвима или се, на модеран начин, негује код појединаца. На тај дан, момци посећују и поливају девојке, некада водом из бунара, а данас најчешће парфемом, док је девојка дужна да угости, окити и дарује момке. Иако се често за Ускрс наглашава управо овај обичај, не смемо заборавити на суштину овог празника, а то је да је Исус Христ својом муком и смрћу на крсту, победио зло.
