Обичај прескакања ватре на дан Светог Ивана Цвитњака, одржан је у суботу у оквиру обележавања „Дана Дужијанце”. Дан Дужијанце један је од четири национална празника буњевачке заједнице, а овај догађај један је у низу који има за циљ да упозна младе и све друге са традицијом, истичу организатори.

Према веровању, тог дана жито престаје да расте и креће пуно зрење, пали се ватра како би жито бујало, а жетва била успешна. Пали се ватра па се момци и цуре такмиче, овај догађај служио је и за дружење, објашњавају организатори. Он се поново негује и чува од заборава већ неколико година, а како је то некада било, прича Марко Нимчевић.

-Када сам ја био млад онда се исто прескакала ватра на Ивана Цвитњака, то се обележава да ће почет вршидба, каква је летина, од тог ћемо видети. Палила се ватра, то су била села, то је пагански обичај, није било као сад у граду кућа до куће, палила се ватра на тромеђи. То значи три улице, тамо смо се састајали кад смо били млади, палила се ватра у средини. Ту су долазили момци и девојке, коло је било обавезно- прича Марко.

У овој манифестацији учествовала је и ученица Ивана Тиквицки, која истиче да радо са пријатељицама негује старе обичаје и упознаје традицију.

-Јако се радујемо и ја и моја другарица, јако волимо да будемо у ношњама и да прескачемо ватру. Ту је и наше друштво из школе-

Ватра се прескаче како би се заштитили од болести и свега онога што је лоше током године. Правили су се венци од пољског цвећа, а уколико девојка поклони венац момку то је значило да жели да игра са њим. Осим овог, венци су имали још неколико различитих значења.

-После гашења ватре ногама се гасила гар да не би било жуљева исто тако и са рукама, па је то такође био један од начина заштите једног радног човека. Није било ретко обичај да услед честе смрти мале деце у то време, мајка чије је дете сахрањено те године баца јабуку у ватру, такође, цуре су бацале венац у воду и тамо где оде значило је да ће се тамо удати те године-

Важност ове манифестације препознала је и локална самоуправа која пружа подршку у њеној реализацији, али позива и све остале да учествују у очувању и неговању традиције са наших простора.