Иако за противградном заштитом ове године још увек није било потребе, ракета има довољно, а обезбеђена су и додатна средства од Министарства за државну управу и локалну самоуправу за куповину нових, тако да евентуалну појаву града спремно дочекујемо, поручују надлежни.
Промене климе су све драстичније, па о противградној заштити треба озбиљно размишљати, истиче чланица Градског већа за пољопривреду, Хајналка Богнар Пастор. Ове године Град је конкурисао за средства Министарства за државну управу и локалну самоуправу за набавку ракета, па поред два милиона из градског буџета, располажемо са још око два милиона добијена овим путем, додаје саговорница.
Колико потреба за протиградним ракетама варира говори и податак да их је током 2018.године испаљено укупно 46, док се прошле године тај број значајно повећао и износио 141.
Од 28 постојећих станица, само 11 је активно. Остале или су девастиране или немају стрелца. Иако је препорука Регионалног центра Бајша да се пређе на аутоматску заштиту, питање је колико је то изводиво, додаје саговорница и истиче да се Град труди да обезбеди средства за надокнаде за стрелце, као и за обнову станица.
Док су произвођачи воћа донекле спремни јер су интензивни воћњаци снабдевени противградним мрежама, остали пољопривредници морају да се поуздају у противградне станице, а оно што могу да ураде јесте да осигурају своје усеве и засаде, додаје наша саговорница.
