Буњевачки национални празник „Дан Дужијанце” обележен је пригодним програмом у центру града. Овогодишњи бандаш и бандашића предали су хлеб од новог жита председници Буњевачког националног савета, др Сузани Кујунџић Остојић.

Програм обележавања „Дана Дужијанце” почео је Светом мисом, након чега је свечана поворка предвођена бандашем и бандашицом ишла до Буњевачке матице, а потом и до Градске куће. Након тога положено је цвеће на спомен-бисту Блашка Рајића, а потом је уследио програм у центру. Овогодишњи бандаш и бандашица су Дуња Такач и Александар Нађ.

-Дужијнаца за мене представља велику част, била сам и на прошлим Дужијанцама, играла, у поворци и увек ми је било лепо да видим бандаша и бандашицу. Одувек сам хтела да будем бандашица, остварило ми се то. Дужијанца је један од најважнијих буњевачких обичаја- каже Дуња Такач.

-За мене дужијанца представља нешто велико, ово је част. Увек сам то хтео- додаје Александар Нађ.

Дужијанца је за Буњевце обичај који их вековима окупља и који се сваке године припрема са њавећом пажњом.

- Има оних који кажу да су Буњевци бројчано мали, и да смо због тога крхки и слаби. Можда то и јесте истина. Ипак оно што један добро познат песник каже: „ Не бије бој свијетло оружије, већ бој бије срце у јунака”, па тако и ми Буњевци и Буњевке имамо велико срце за наш народ, за нашу браћу и сестре Србе, за све националне мањине, за нашу браћу и сестре који кажу да су Хрвати. Сви ми заједно чинимо шаренило ове наше Србије- рекла је председница Националног савета буњевачке националне мањине, др Сузана Кујунџић Остојић.

Свим припадницима буњевачке заједнице национални празник, честитали су и помоћник градоначелника Срђан Самарџић, као и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Роберт Отот.

- Дужијанца је један од старих обичаја које су Буњевци донели са собом када су се пре четири века доселили на ове просторе. Том обичају, свом пореклу, језику и култури, чињеница је, верни су и дан данас. То само показује карактер ових честитих, поштених и марљивих људи, њихову чврсту вољу која вековима не посустаје у очувању како оног што их дефинисе тако и оног што је њима најважније- истиче Самарџић.

-Дужијанца је својеврсни спој молитве, захвале Богу и похвале човеку за његов рад. То је спој обичаја, кутурних вредности, сведочанство старих обичаја жетве, сведочанство времена у ком се живело другачије и једноставније. Данас се слави као значајна културно – стваралачка и духовна манифестација- рекао је Отот.

Прослава је завршена Бандашициним колом у центру града.