Оронулој фабрици „Солид“ која се некад бавила производњом обуће, група суботичких уметника удахнула је сасвим нови живот, када су пре скоро две године узели у закуп део некадашњег погона. Данас уместо тишине постранзицијског губитника, ходницима провејава стваралаштво и ентузијазам по узору на светске метрополе.
Иза зубом времена начетих зидина некад успешног предузећа крије се прави уметнички рај – ту где су некад настајале ципеле, данас настају дела академског сликара Клајо Адриана. Ово је његов простор за стварање о ком је маштао када се по завршетку студија доселио из Новог Сада у Суботицу.
„Две године нисам имао где да радим, па сам ушао у ову причу и нашао себи простор. Ова мала заједница ме је прихватила и јако ми је драго због тога. Трудим се да увек додам нешто овом простору, и то мени пуно значи,“ наводи Клајо.
Идеја о објекту културе у ком би стварало што више уметника по узору на Будимпешту и Нови Сад развијала се неколико година, прича један од покретача пројекта, Страхиња Џевер. У потрази за адекватним простором, наишли су на некадашњу фабрику „Солид“ коју део по део адаптирају.
Како истиче Џевер, циљ није да се простор промени превише. Уз задржавање постиндустријског изгледа, у плану је и изложба у част радника који и дан данас сврате у бившу фабрику када виде да су врата отворена. У златним временима, овде је радило и хиљаду људи, а успомене самоуправни социјализам су на сваком кораку.
Планова за „СолидГрад“ је много, попут кафића и бројних културних садржаја, а један од најважнијих је прва изложба почетком новембра која ће окупити 25 излагача.
Суботички уметници ће у наредних пар дана и регистровати Удружење „СолидГрад“, а надају се да ће од пропалог гиганта, створити место суб-културе које нуди нешто ново и другачије, а Суботицу ставља на културну мапу европских градова.
осмртницама ба мостар
