Покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај, Бојан Врањковић, у оквиру радне посете општини Нови Бечеј, обишао је данас заједно са представницима локалне самоуправе ОШ „Милоје Чиплић“ и нови спа центар и затворени базен у Новом Бечеју који је у завршној фази изградње. У фокусу разговора са председником општине Сашом Максимовићем била је енергетска ефикасност и начини на које се она може побољшати. То се, пре свега, односи на зграду школе „Милоје Чиплић“ која је изграђена давне 1910. године, где би се у наредном периоду вршила замена прозора који су постављени пре неколико деценија током последње веће реконструкције овог објекта.

„Увек је лакше када сарађујемо са општинама које су припремљене у сваком моменту за решавање проблема и за наметање и предлагање развојних пројеката. Са председником општине Максимовићем имали смо задовољство да разговарамо о неким текућим проблемима за које ћемо да видимо на који ћемо начин покушати да их санирамо, пре свега, када говоримо о гасној инфраструктури. Поред тога, сагледали смо ствари и у ОШ „Милоје Чиплић“ и оно што је свакако у фокусу Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај јесте управо енергетска ефикасност и пре свега енергетско санирање објеката. Када говоримо конкретно о ОШ „Милоје Чиплић“, заједно са директором школе и председником општине утврдили смо да је заиста потребна замена прозора. Тренутно су овде прозори из ’79. године и да бисмо постигли све оне ефекте, у смислу енергетске ефикасности, који се у овом моменту очекују и који су стандард, гледаћемо да у наредном периоду и основну школу уврстимо као једног од кандидата за санирање. Такође, разговарали смо и о новом пројекту, односно о пројекту на којем се увелико ради, а то је спа центар. Анализирали смо могућности грејања и обновљиви извори енрегије ће свакако бити приоритет, када говоримо о соларним панелима и о топлотним пумпама. У наредном периоду ћемо видети која решења ће бити кандидована као најадекватнија“, истакао је овом приликом покрајински секретар Бојан Врањковић.

Општина Нови Бечеј настоји да на време обезбеди пројектно-техничку документације за све објекте којима је потребан неки вид реконструкције како би на тај начин била спремна за аплицирање за средства на конкурсима, истакао је овом приликом председник општине Саша Максимовић: „Имали смо више тема, од потенцијалне реконструкције једног гасовода коју планирамо, јер имамо изузетно велике губитке, а локална самоуправа је власник тог гасовода, до тотално ергетски неефикасне зграде школе. Ту је била и тема енергетске ефикасности спа центра будући да он спада у популарно зване „енерџи килере“ („убице енергије“), дакле, у велике потрошаче енергије. Дакле, у старту морамо размишљати о енергетској ефикасности, а не почети објекат, па онда размишљати шта ћемо када стигну рачуни, него се ради темељно и од почетка. Нови Бечеј, као што је познато, увек је спреман, увек имамо пројектну документацију за доста наших објеката. Између осталог, имамо спремну документацију и за реконструкцију прозора у школи „Милоје Чиплић“. У овом тренутку, то нам је најбитнија тема, пре свега, због деце и грејање, како би им било топло. Већ смо реконструисали котлове у овом објекту, постављени су нови, али они не вреде уколико прозори негде пропуштају.“

У ОШ „Милоје Чиплић“, која је прошле године добила средства од Покрајинске владе за санацију фасаде, захвални су на посети покрајинског секретара Бојана Врањковића.

„Тренутно нашу школу похађа 500 ученика, а настава је двојезична, на српском и на мађарском језику. Од пре две године смо увели једносменски рад, тако да ученици од 1. до 8. разреда похађају наставу у преподневним часовима. Када причамо о енергетској ефикасности, школа је реконструисана и столарија је уграђена 1979. године, што значи да је стара неколико деценија, тако да није баш у перфектном стању, што се, наравно, одражава на нашу енергетску ефикасност“, нагласио је овом приликом директор школе Давор Драгић.

У протеклом периоду из буџета Покрајинске владе издвојена су два и по милиона евра за комплетну санацију седам оваквих и сличних објеката, а поред тога, из зајма Европске банке за обнову и развој одобрена су средства у износу од 12 милиона евра, уз 2 милиона донација којима ће комплетно енргетски бити санирано преко 50 објеката.