На заштићеном подручју Селевењске пустаре, као и у Суботичкој пешчари тренутно цвета гороцвет – једна од чак 30 строго заштићених и ретких биљних врста. ЈП „Палић – Лудаш“ редовно прати ову врсту, и ради на њеном очувању.
Гороцвет или на латинском Адонис верналис тренутно краси Селевењску пустару и Суботичку пешчару, јер ова ретка биљка цвета управо у рано пролеће. Изразито жутог и лепог цвета, гороцвет је лековит, међутим, као и сви из породице љутића, у исто време је и отрован. Још од 1978. године ова врста у Србији је под заштитом, а у ЈП „Палић – Лудаш“ раде на активној заштити овог цвећа, како би се број јединки повећао.
„Биљка се шири, види се да се станиште повећава, трудимо се да створимо одговарајуће услове. То значи да кошење на терену може да почне, или ако је испаша у питању, тек када је биљка процветала, односно бацила семе. Такође, не дозвољавамо да се мења намена станишта где се налази гороцвет,“ објашњава Ото Секереш, чувар заштићеног подручја.
На руб опстанка гороцвет је дошао због људског фактора – пре свега нестанком природног станишта. Осим тога, ову биљку људи су скупљали због лековитих својстава, међутим, данас то чине више због лепоте – да би је продали или посадили у башту. Управо се овакав случај десио прошле године, али на срећу, чувари су наишли на време.
„Приликом редовног обиласка терена наишли смо на три лица која су ашовима вадила гороцвет и то са бусеном, а поред њега и патуљасту перунику. На наше питање да ли знају о којим биљним врстама је реч, они су рекли да знају, међутим, наводно нису знали да су оне заштићене. Биљке су враћене назад, они су их закопали, направљен је теренски записник и цео случај је уз пријаву предат суду, који је још увек у току,“ каже Саша Вујић, чувар заштићеног подручја.
Чувари заштићеног подручја поручују грађанима да се цвету диве у природи јер им је то и природно станиште, а не у баштама. Све што се налази у специјалним резерватима природе под строгом је заштитом и не сме се дирати. Осим код нас, гороцвет је опстао још једино у Делиблатској пешчари.
