Одсек за заштиту животне средине и одрживи развој Градске управе последњих  година, путем званичног сајта Града или електронском поштом, редовно обавештава јавност о  свом раду и омогућава присуство грађана на јавним распаравама на којима их упознаје са актуелним студијама о процени утицаја на животну средину.

Највише захтева у овој години било је у вези са постављањем или проширењем постојећих базних станица мобилне телефоније, где је од њих двадесет, половина добила сагласност. На последњој јавној расправи, која је одржана јуче у просторијама Одсека за заштиту животне средине и одрживи развој Градске управе, презентован је пројекат „Базне станице мобилне телефоније“, чији је носилац „Вип мобиле“ а који се односи на базну станицу на згради Отвореног универзитета, за коју су изнети закључци студије процене утицаја на животну средину. На основу изведене анализе , стручњаци су закључили да испитивана базна станица не угрожава животно окружење, као и да планирано проширење нивоа сигнала путем постојећег антенског система не прелази референтне вредности прописане Правилником.

Ана Ђукнић, лабораторија W-лине: „Сви закључци воде ка томе да мерења и прорачуни показују, да се извор може окарактерисати као извор који није од посебног интереса. То конкретно значи да су све вредности, што измерене што оне које су добијене прорачуном, ниже од 10 посто референтних вредности које су нашим Правилницима, односно Законом прописане као граничне вредности по френквенцијским опсезима за јачину електричног поља у опсегу фреквенција карактеристичаних за нејонизујуће зрачење. Ми овде имамо базне станице које ће радити као извори који нису од посебног интереса, што ће се накнадно такође утврдити првим мерењем.“

Милорад Миловић, члан комисије за процену утицаја нејонизујућих зрачења на животну средину и околину: „И ја као и сваки грађанин Суботице полазим од тог питања колико су штетне толике антене на једној локацији, тачније на Радничком, међутим оно што је овде приказано кроз мерење и студију је да ту нема никаквих опасности. Вредности не излазе из граница дозвољеног тим пре што су наши стандарди нешто строжији од рецимо Немачких, у које бих имао велико поверење, тако да је заиста безбедно.“

Удружење ТЕРРА’С у сарадњи са Регионалним Архус центром, у септембру је започело реализацију пројекта “Значај информисања и учешћа грађана у одлучивању за унапређивање животне средине”, који ће трајати до краја текућег месећа, у циљу подизања еколошке свести кроз боље информисање грађана како би се активније укључили у процесе доношења одлука који се тичу заштите животне средине. Пракса је показала да ни грађани ни представници локалних самоуправа, првенствено месних заједница, не учествују у овим процесима што касније резултира низом компликација.

Сњежана Митровић, Архус центар: „Апелујем на наше суграђане а посебно на месне заједнице, да се морају укључити у раној фази, да прате грађевинске дозволе које се издају и све оне процесе који доводе до студија о процени утицаја на животну средину. Нажалост све више се дешава да се грађани јављају тек онда кад објекат бива или срушен па поново изграђен или је у процесу изградње.“

Удружење ТЕРРА’С у сарадњи са Регионалним Архус центром, одржаће 25. новембра семинар на Отвореном универзитету, на којем ће представници месних заједница бити упознати са Законом о Архуској конвенцији а посебно са Законом о процени утицаја на животну средину. Циљ семинара је да се грађани подстакну на активније учешће у јавним расправама.